Šum Panonskog mora
84
Priča o Mediteranu jeste priča o istoriji sveta,
o prostoru gde je, verovatno, stvoren prvi čovek,
od zemlje i vode i priča o prostoru gde je izgovorena prva reč tvorčeva koju je potom darovao
čoveku kome je udahnuo dah života. Prostor je
to na koji Bog motri sa posebnom pažnjom svojim nedremanim okom. I mesto gde se svet deli na Istok i na Zapad. Ali i mesto koje povezuje
brojne narode u jednu celinu.
Za Rimljane on je bio suštinski imenitelj, a to
je istinski ostao i do danas. Srce sveta, Sredo
zemno more šumori i svojim talasima grli obale
tri kontinenta, Afriku, Aziju i Evropu. Dah toga
mora sezaše od zemlje piramida i sirijskih pustinja na jugu, do zemalja koje naseliše Kelti i narodi fjordova na severu, od Sumersko-vavilonskog
bazena i drevne Persije na istoku do romanskih
zemalja na zapadu i zemalja koje naseljavahu
Mavri i Saraceni.
Mnogi narodi, čije su kulture menjale obraz
sveta, naseljavahu te obale, Feničani, znani kao
„Narod mora“ ili, pak, Grci, čiji panteon čuva sećanje na drevni izlazak iz morskog okrilja, ako
se prisetimo Afroditina rođenja; pa Rimljani,
Goti, Huni, Arapi, Vizantinci, Sloveni, Turci, svi
behu zadivljeni lepotom mora što nasta od prve božje suze, koja poteče iz radosti za svet koji
tvorac stvori.
Tu prošlost cveta svakodnevno i događa se
svakomomentno. Mediteransko more je ogledalo čovečanstva i kolevka civilizacije koja utiskuje svoje tragove u budućnost kao nijedno drugo mesto na zemlji. Tu, gde je Bog ispisao prvu