Šum Panonskog mora
70
tačkica kojima muve obeležavaju mesta koja se
redovno ne brišu.
Ta je slika, u tim podrumskim danima, bila
moj jedini prozor u druge svetove. Najpre sam
devojci dao ime, Frančeska. Imala je zlatnu kosu,
bledu put i nalikovala mi je na Dženis Džoplin.
Pod fijukom granata oživljavao sam ovu sliku.
Je li i devojka imala božansku prirodu? Imala je
nešto od Marije Deve. Kasnije sam poredio njen
lik sa onom Flamankom. Sa mojom mrtvom prijateljicom koju je pokosio geler. Sa jednom od
grčkih muza. Sa sumerskom boginjom Ištar. Sa
Danteovom Beatriče. Anđeo je imao mač. Beše
to Gabrijel, anđeo koji kažnjava grešnike. Pitao
sam se kako ga nema da kazni ovdašnje gospodare rata. Dani su prolazili, a ja sam u polutami
u jedan crveni notes oživljavao sliku. Otkud slikaru ideja da naslika baš devojku i anđela, pitao
sam se. Misli su mi brzo delovale i uobrazilja pisalaštva. Hteo sam da anđeo bude njen izbavitelj.
Frančeska Rusi beše mlada gospođica iz jednog sela što i sada postoji u okolini Ravene. Bila
je preciozno lepa, ličila mi je na Emu Bovari.
Duguljast vrat kao kod Modiljanijevih portreta. Sanjala je o udaji za bogatog muškarca koji će joj uliti sigurnost, i rešiti je dadiljanja nad
mlađom braćom i sestrama. Često bi išla sama u
grad, jer joj majka beše stara i krhkog zdravlja.
Želeo sam da priča ima sretan kraj. Pitao sam se
je li ona sad na nebu i zašto ju je slikar naslikao
sa oreolom sjajnijim od onog anđeoskog na slici.
Odgovarala mi je priroda te slike. Slikar je naslikao devojku kao anđela, a anđela bliže ljudskoj
prirodi. U2 je svirao sa gramofona, na grad su