Dosezanje Sumatre
U mrkloj gasnemo noći, bezdomni,
beskrajno tužni i odviše grubi
od stihija rata, obrečeni suštastvu,
arkadijski sneni, inoplemeni,
sluteći kako preko polja,
angelousrdni dopiru glasi,
bezmerni, predati vetru iskonskom,
koji naše mijazmične duše, u žitu
zaspale, pozivaju na uzgon, gore,
ka vrhovima sumatraističkih planina,
katarzičnom poslanju, što nas sabira
u Knjigu Postanja, kojeg zaslužujemo,
tek kada pronađemo smisao reči,
razdešenih u unutrašnjem nebu,
rastvorljivih u onome posle, uvek.