Šum Panonskog mora
52
strogosti i visokoj meri iskustva i kreacije koju
jednom prilikom pominje Alfonso Rejes, a kojom
je sve posmatrao i kroz čije je Prokrustove mere
sve vagao. U njemu je začet neverovatan talenat
za muziku, čiji je jezik osluškivao još u prenatalnom dobu. Dok ga je majka nosila u bremenitom
stanju, Nikolo još tada u sebe primi zvuk violine
kao prvotni jezik sopstvenog bića, u trenucima
kad je otac štimao napravljene instrumente, na
njima svirajući tek delove kantata, koje će ovaj
dečak harmonizovati kasnije u divne arije, nakon svršetka kursa kod jednog lokalnog violiniste, više praktičara nego virtuoza, i semeništa u
koje kasnije bi poslan. Genijalnom dečaku i to je
bilo dovoljno da u glavi stvori koordinatni muzički sistem u koji je kasnije ispisivao note celovitih i maštovitih kompozicija.
Voleo je Mocarta, i to beše njegov bliski brat,
po muzici, a kad je jednom prilikom čuo Paga
ninijeve bravure u opusu nekog nepoznatog
francuskog violiniste bio je zadivljen. Pričao je
s tim zvukovima, koje bi kasnije violinisao na
svoj način. Beše vrlo stidan, mogao je svirati samo malom broju muzičkih poštovalaca što je njemu bilo sasvim dovoljno. A takav beše i u ljubavi.
Jedina žena koju je voleo i s kojom je podelio postelju, jedna Ana što se udala za nekakvog kontea, prerano je odjedrila za svojom srećom, na
šta on ne mogaše uticati.
Čitavog života, Nikolo je komponovao i muzicirao, ali nikad do kraja nije bivao zadovoljan
nijednom svojom kompozicijom. Odvojen od roditelja, zbog školovanja u semeništu, rano se osamostalio, a za život je posle zarađivao tako što bi