Radomir D. Mitric´
video dugo, a od svih nas on je bio najnestašniji.
I danas je to, posve sigurno, onaj dečak, makar u
dubini sebe.
Docnije će moj najbolji prijatelj postati Dani, s
kojim podelih prva znanja o literaturi, a nekako
smo zajedno počeli i da pišemo i dopisujemo se,
kad ga više nije bilo tamo. Slali bismo jedan drugom pesme i poslanice. U muzici od trensa dođosmo do metala i pošto se više nije imalo kuda tu
smo i zastali. On je negde sad u Bokokotorskom
zalivu, uživa u svakom trenutku života. Uvek će
me podsećati na Boba Dilana, buntovnik to beše
sa razlogom, a takav je i danas. Radujem se svakom našem ponovnom susretu.
To je najuža argonautska posada broda mojih
dečačkih dana. Nekad ih sanjam, odbijajući postojanje granica što nas razdvajaju. Sudba je izabrala da ja budem neko ko će im oživeti književnu stvarnost, ali ništa ja nisam vredniji od bilo
koga. Blažena sećanja na njih. I pokoj dušama
mrtvih, kojima se klanjam.
47