dec aci pavlove ulice
ˇ
Od njih, dvojica su postradala. Sećam se kako
su nestvarno delovali njihovi krstovi na pokopu. A divni to dečaci behu. Najviše su nas združivale dečije igre, od kojih smo se najviše loptali,
katkad do kasnih noćnih sati zbog čega su naše
mati brinule. Neke je ratna java oterala na daleke kontinente, u Australiju i Severnu Ameriku, a
neki su u cvetu mladosti izgubili svoje dragocene živote. Nikog od njih više nema tamo, u našoj
uličici, u kojoj drugovasmo.
Prvo bih pomenuo Vladu, plavokosog dečaka, koji je sličio Metu Dejmonu. Stanovao je u
45