Radomir D. Mitric´
Tada bismo tamo, dok smo provodili vreme na
Jadranu, išli do obližnjeg ostrva Čiova, gde sam
skupljao oblutke, gradeći od njih palisade za koje sam zamišljao da su stare kamene građevine
iz okoline moga kraja, od kojih je najveća građevina tvrdi grad Sokol, grad kraljeva Bosne, opisan u Kuripešićevom putopisu iz 1579. godine
i zapravo jedna od utvrda koja je imala status
„Kapije Bosne“ i gde se od Turaka skrivao poslednji bosanski kralj, Stjepan Tomašević. Sokol
je bio stub bosanske odbrane od ugarskih upada. Tvrđava je menjala svoje gospodare, zauzimali su je ugarski kraljevi Bele i Lajoš Anžujac, a
Turci će je zauzeti tek 1521. godine. U tom delu
Bosne nastala je jedna od prvih slovenskih država na Balkanu, zemlja Donji Kraji, sa Župom
Plivom u središtu, ali i Janjska kneževina nedugo potom.
Uvek sam bio ponosan na taj kraj, koji je u
rimsko doba bio središte važnih puteva, Trg
Soli, gde su se sekli put što je vodio iz Salone
do Servicijuma na Savi, i dalje ka Panoniji, i put
stare rimske ceste, što je od Rima vodila ka
Argentiji, sve do Dakije. U to je doba ovde postojao rimski grad, koji je imao rang municipijuma ili samoupravnog grada, sa pozorištem,
termama i kućama koje su imale podno grejanje sa namesnikom prokuratorom. I to po nameštenju samog rimskog cara Kaligule, od kojeg, sem razvalina starog grada koji se zvao
Baloja, ostade zapis u kamenu u kanjonu rečice
Vaganca. U njemu ostade zapisano svedočanstvo
da je taj prokurator, imenom Manlijus Celijus,
po nalogu nadređenog Lucijusa Aruncijana
Skribonijana imao nadležnost nad pobunjenim
41