manufaktura / genius loci
Što više starim sve manje imam potrebu da se
imenujem, i sve manje se pronalazim u semantici
svog imena kada me neko ipak oslovi. Ime doživljavam odveć kao formu stvorenu da bi te drugi
prepoznali. Drago mi je iako više volim njegovu
hipokorističku formu. Reč je o starom slovenskom imenu, a čak se i jedan grad u Bugarskoj
zove tako. To je bilo najčešće ime velikih djedova stare dualističke bosanske religije, što mu je
verovatno dodalo ezoterični prizvuk, budući da
nomen jeste omen, po semiotičkoj jednačini starih Rimljana. A taj ezoterizam je mojoj faustovskoj ličnosti uvek prijao.
Rođen sam kao treće, nenadano dete, u godini u kojoj još ne beše prestalo žaljenje za smrću „najvećeg sina naših naroda i narodnosti“,