seviljska sveska
Naslonjen na žardinjeru, jedne male sobe u gra-
du na Gvadalkiviru, koji su Mavri nekada nazivali Išbilija, posmatram njegove obrise u jutru,
pitajući se ovoga časa je li bog Pan mrtav. Ili i
dalje živi u pustopolju mog kraja, u mlačnoj dionizijskoj noći, tavnovekovnoj, dok ga zamišljah čitajući Švabove knjige iz kojih naučih da
je mit večna mladost, dok izlažah na mesečinu
da se uhvatim u satirsko kolo sanja. Snovima
prelazeći mostove koji razdružuju svaku prisnost sa ovosvetovnim stvarima. Mostove o kojima Pindar zasvedoči onomad ili ćutljivi pesnik
sa reke Nekar, sa kojima i sada vodim duboke