Radomir D. Mitric´
života pojedinih vladara. To su solarne tačke
Zemlje, te drevne agore, svedočanstvo našeg pripadanja nekom višem svetu. Stoga ne možemo ni
da pretpostavimo Kortezovo čuđenje kad je kod
„primitivnih“ naroda Latinske Amerike naišao na
takvu arhitektoniku koja prevazilazi sve ono što
je pre toga video na Iberijskom poluostrvu. Šta bi
tek bilo da je video dragulj Anda, Maču Pikču, zaslepljen zlatogroznicom? Tamo gde je misao još
uvek u sinergiji sa osećanjima i gde kult čitanja
i biblioteke još nije mrtav. Postoji priča o knjizi
koja je dvesta godina kružila vozovima Latinske
Amerike; pravilo je bilo takvo da onaj ko primi
knjigu zaista je i pročita i preda je drugom čitaču.
Pa se još pitam i šta je jednog jutra probudilo
drevnog egipatskog prvosveštenika Imhotepa,
sa kažiprstima i palčevima njegove dve ruke, spojenim u trougao, kroz koji je sijala prva jutarnja svetlosna zraka. Tako je bio probuđen sa mišlju o gradnji prvih piramida. Nekad
sam se nosio mišlju da, sa jednim prijateljem
Vladom, napišem knjigu koja bi se bavila izgubljenim civilizacijama. Slično onome što je učinio
Kastanjeda sa Učenjem don Huana.
Napisani su tomovi i tomovi knjiga. Došlo se
do neverovatnih prostora. Šta je sve to u usporedbi sa stanjem u koje