Radomir D. Mitric´
ideološka kopija SSSR-a što je obesnažio i iscrpeo rusko društvo koje se do danas nije otreznilo od opijenosti tom zabludom. To je priča koja je
prodata zemljama Trećeg sveta, kao drugi udarac iste ideologije, čiji je prvi udarac bio fašizam,
dok je treći kapitalizam, kao krajnje brisanje etnoloških crta mnogih naroda. Sve su te ideologije produkt istih mozgova, ideologije kojoj je jedino mogao da bude antiteza hipi pokret, dok nije
postao komercijalan, kao Mekdonalds ili KokaKola, dok ga Ujka Sem nije uzeo pod svoju palicu.
Nikada nisam verovao da je komunizam moguć,
u njegovom najčistijem vidu. U Rusiji, milionima
je više ljudi stradalo od ruku komunista nego u
ratovima sa Napoleonom i Hitlerom, tim poslednjim krstašima. Prvi su krstaši išli na Jerusalim,
drugi na Vizantiju, a treći na Rusiju. Ne sme postojati više centara moći još od prvih dana Rima,
posle Dioklecijanove podele Rimskog carstva. To
je srž judeohrišćanske etike vladanja.
Jugoslavija je završila u podrumima Istorije,
tamo gdje je i nastala, ta hetera „nesvrstanosti“,
krvava harpija iz devedesetih, koja je tamanila
svoju decu, sličeći Medeji, a koja je bila kriva samo stoga što je bila varvarka. Proces osvešćivanja nacija ovde je dobrano kasnio, nekoliko vekova po Francuskoj revoluciji, divno opisanoj
De Mestreovim perom. Ta je država-klo(v)n bila
pravi Frankenštajn među državama sveta.
Jugoslavija je kasnila u Jasenovcu, a sve je sti
zala da uradi na Golom otoku. Jugoslavija je gra
di a uništenjem. Ta erazmovska Pohvala ludosti.
l
Ona je Moloh. Kiklop. Polifem zagledan u tamu
svoje pećine.
201