na 10 000 stopa
U vazduhu, u utrobi čeličnih ptica koje pokreću
snažni motori, skloni povremenim turbulentnim
stanjima, dosežem satori. Nirvanu, tako blisku
orgazmičnom lebdenju. Bez straha dok prolazim kroz oblake kojima sam nekad davno davao
oblike. Moje telo tad je stopljeno sa avionom, dok
njegova krila osećam kao svoja i sečem paperje mekote. Tek tad shvatam realizam u potpunosti. Iako sam beskrajni romantičar. Posmatrajući
ljude oko sebe koji drhte i jedva čekaju da sopstvenim nogama dotaknu tlo. Kroz prozore vazdušnih brodova, tih modernih nebeskih karavela, zurim u sunčeve zrake koje probijaju svoj put