Šum Panonskog mora
152
grudi dok mleko još kapa iz njih. O sličnim vezama govori i Oktavio Paz, pišući o Sadu.
Godo je mudro ćutao na ta moja zapažanja, bivajući potpuno infantilan, ali njegovi prsti zatvarahu kapije naših balkanskih geta, na tim ispostavama slobodnog sveta od kojeg nas dele
zidovi i žica. Jednom prilikom sam ga čuo kako
se smeje, kao kolonizator, u toj tampon-zoni, našim usudima. Mislim da će još dugo da se krije
iza zidova tih ambasada, na neki suludi mimikrijski način.
Godo je projicirao i svojevrsno kentaursko biće u Bosni, troglavog Kerbera u vidu bosanskog
zoon politicona, koji ima vlast u svojim rukama.
Ako bih govorio o bogovima antičke provenijencije, rekao bih da Had živi na njenom severozapadu, u svojevrsnom andergraundu s mišlju da je apsolutni vladar, ima nevidljivi šlem i
sklon je gozbama dok mu podanici umiru od gladi. Posejdon je na jugu, bavi se brojanjem kovanica i najradije bi da prevari ovaj zemni Olimp
tako što bi otcepio komad zemlje i preneo ga u
morska prostranstva. Podseća i na Superhika iz
Alana Forda. Zevs živi u njenom središtu, mnogo se nervira što slabi elektricitet njegovih munja i najradije bi svoju braću poslao u večnu
Hesperiju. Godo ih drži na okupu, hodajući između njih kao Kristofer Volken u Gibsonovom
filmu Pasija. On Bosnu i Hercegovinu posećuje
još odavno, delujući po formuli dividae et impera. Čekajući na bratoubijanje.
Moguće je da je Godo alhemičar, t vorac
Uroborosa, simbola zmije koja jede svoj rep. Takvi