Šum Panonskog mora
142
Ponekad zamišljam da sam balon od helijuma,
koji nosi taj povetarac, između prostora, a drage
osobe nisu daleko, ni preci koji u violetnim prolećnim podnevima sa vilama u šumi jure jednoroge. Možda je život onoliko koliko ukradeš od
sveta. I sačuvaš samo za sebe. Pa čak i kad boli
u grudima.