u infernu rata, prozna kajdanka
III
U doba rata, sve je nalikovalo teatru, koji je
oduvek imao i svoju političku pozadinu. Smrt
je carevala, bila glavni insupicijent, trudila se,
trčkarajući po pozornici, kolo je plesalo, počesto pevajući tužbalačke pesme, likovi na sceni bi
obično uzvikivali političke parole, gotovo komedijaški, kao u Perikleovo doba, publika je ćutala, nemoćna i očekivala razrešenje događaja od
strane viših sila, upliv Pravde, boginje Tetide u
predstavu, koje nije bilo. Deus ex Machina je najčešće stizao preko brda u vidu ispaljene granate, parajući belu zastavu mojih altruističkih i
121