Šum Panonskog mora
106
mističan kao didžerido. To je mesec povlačenja u
sebe, summa sumarum polovine godine koja ostaje iza nas. Priziva nas morima i planinama, i nosi
pegazovskim krilima. Zavodljiv je, kao Mona Lizin
osmeh. To je mesec vrtova, kad priroda do savršenstva vaja zemne plodove. Nalikuje i slikarstvu
yuzena.
Avgust je imperatorski mesec. Narandžast je
i korona sunčeva tad najjače prži loptu Zemlje
u krajevima Sredozemlja. To je mesec Erinija.
Mesec kad krv proključa. U strasti. Mesec Ros
tro ovičevog violončela. I mesec vraćanja vodi,
p
našem praizvorištu života. Pomalo koketira sa
kasnom jeseni To je mesec plotnosti. Bakarne
boje ljudskih tela. Mesec serenada. I završenih
romansi. Avgust je i mesec u kojem su najčešći
začeci novih embriona. Na kraju, to je mesec
Dalijevih slika.
Septembar je pomalo naivan mesec, kao jevrejski dečaci pred krematorijumom. Ima sivu
golubiju boju. Od svih meseci najmanje je sklon
promenama. To je mesec nadolazeće jeseni.
Mesec u kojem životni sokovi drveća iz krošnji
ponovo silaze u korenje i spavaju svoj tihi san do
ponovnog proleća. Stvara i tihu nostalgiju za jugom. Septembar je gotovo nevidljiv, kao glavni
lik iz jedne priče H. Dž. Velsa. Ima nešto od stare
gospodstvenosti.
Oktobar u početku ima zlatnu retriversku boju, koja se kasnije nijansira u blagi purpur, nalik boji cimeta. Vreme je to kad se bude naši kišobrani u ostavama i kad pline melanholija. To
je mesec kad najčešće pišem. U njemu vaskrsava