Šum Panonskog mora
100
Mesto je to susreta i sukoba Istoka i Zapada.
Sa obe strane sveta, Zlo je dolazilo u posetu, uz
zvuke zurli i ratnih doboša. Pitao sam se uvek u
čemu je tragika ovog prostora... moguće je da je
okrvavljena krvlju iz ratova koji prethode stvorenju ljudi. Čim je toliko strašno njeno raspinjanje.
Ako bi neko pokušao da pojede tu narandžu,
iznenadio bi ga ukus njene oporosti. Ubrane
u mediteranskom kršu njenog južnog lica,
Hercegovine. To su te dve sestre, koje dele istu
Antigoninu sudbinu, kroz prethodivše vekove.
Bosna i Hercegovina u sijamskom grču. Bosna
od robusnih planina i Hercegovina od morskih
šaptaja.
Muzika na citri ove zemlje je muzika saza i
mu i a andaluzijske gitare. Koja duguje mnogo
zk
arap kom predlošku. Uvek sam spajao muziku
s
sev aha sa muzikom fada. Isti je bol pevača koji
d
peva te pesme, taj bol što spaja sevdalinku i fado
ariju. Bol koji nastoji dosegnuti sreću izgubljenog. U pesmi koja je istovremeno i radost i tuga,
čežnja i zadobijanje naslućenog. To sam spoznao
i onog seviljskog jutra kad sam započeo pisanje
ove knjige, kad u uhu uspoređivah bliskost tamošnjih melodija i onih iz mog kraja. Tu sam bliskost između dva podneblja osetio i kada sam
posetio palatu Alkazar, nalik granadskoj Alham
bri, kad boravih u gradu na Gvаdalkiviru. Izgra
dili su je muslimani za hrišćanskog vladara jev rejsk im novcem. U njenoj kupoli je slika
rasečene narandže koja je tamo simbol univerzuma. Sve me je to toliko podsećalo na moju zemlju. Samo što bi takva građevina teško opstala
na balkanskim stranama. Jedino kao dubinska