Underground Music Report Serbia: Punk i HC septembar 2018 - Page 9

se širi političar iz vladaju-će stranke koji je upravo to i radio u Savamali, za to vr-eme za šankom opušteno cirkaju dva zadrigla grads-ka "opoziciona lidera"

(ima se n.g.o. keša i za klo-pu i za ćeps) koja su do-tičnog gospodina napadala i zbog pomenutog slučaja...

Umesto da u duhu pravog punka preskoče ogradu i naprave njesra...To samo govori da Beograd i Srbija imaju vlast i opoziciju kak-vu zaslužuju, pankeri imaju scenu i organizatore kon-cerata kakve zaslužuju, bendovi nemaju publiku pošto su svi jedni drugima publika i svi zajedno mogu da provedu bezbrizno leto na Exitima, gitarijadama, alkoholijadama,festivalu trube i ostalim provin-cijskim vašarima kojih u Srbiji ne manjka... A pub-lika pešaka gajbi (srećom bilo je niz brdo) i u iščeki-vanje pivskog vašara gde će nastupiti još jedni asovi geronto punk tezgi (vero-vatno u terminu između Kerbera i Van Goga).

9

Marky Ramone

recenzijE

Prvog dana Arsenal festa, 21. juna u srcu Šumadije, na Garden binu se popeo Marky Ramone sa bendom. Bez suvišnih reči, dohvatili su se inst-rumenata i otprašili sve dobro poznate hitove grupe koja je, videlo se u prepunoj bašti, oblikovala živote mnogih. Retko imam privilegiju i čast da prisustvujem koncertu na kome svi ljudi u publici, a bilo ih je od 15 do 65 godina starosti po slobodnoj proceni, znaju da otpevaju sve pes-me, od početka do kraja, na jeziku koji im nije maternji. Od KKK do Now I Wanna Sniff Some Glue.

U poslednjih desetak godina imala sam priliku da Markyja gledam na različitim binama u različitim srpskim gradovima i imam dva utiska u ve-zi sa tim. Prvi je da je Iñaki Urbizu Pela najbolji izbor vokala. On nije Joey Ramone, ali je najbliži tome od svih pevača koje je Marky angažovao. Ia-ko je njegov matični bend Sumision City Blues, Pela je ujedno i lider jed-nog Ramones tribute benda i iz sve snage se trudi da koliko-toliko 'skine' Joeyjevu boju glasa. U nekim pesmama mu to baš polazi za ru-kom, a u nekim i ne. Najlošiji izbor, po mom mišljenju, bio je Graves, koji je u SKC-u pevao pesme Ramonesa na identičan način na koji je pevao u Misfitsima. Ukusi su, naravno, različiti.

Moj drugi utisak je da je ovaj kragujevački koncert bio među najboljim Markyjevim svirkama u Srbiji. Možda zbog Pele. Možda zbog toga što su ljudi skoro mogli rukama da dotaknu binu i neposredno komuniciraju sa bendom. Možda zato što publika van prestonice, koja nema baš mnogo prilika da u svom gradu ugosti velike bendove, ispoljava neverovatnu količinu energije i strasti. Šta god da je razlog, vredelo je preći tih stoti-nu i nešto kilometara. Ma, bilo je vredno svakog pređenog kilometra u oba pravca.

D. Vraneš

9