TURIZAM: “TURISTIČKI VEŠERAJ” MAJE ROGAN
Srbi - očima
inostranih turista
“Dragi čitaoče, vas okružuju dobri i topli ljudi, skrivenog ponosa i dostojanstva,
velikog srca, često gostoljubivi, neki put naivni, a neki put prave se važni, kao da
su svu pamet popili. Za sve njih, molim vas, imajte razumevanja.” Tako je u svom prvencu, knjizi simboličnog naziva “Turistički vešeraj”, Maja Rogan
opisala naše ljude. Baš onako kako nas vide inostrani turisti, kojima Maja –
turistički vodič bogatog iskustva, svakodnevno pokazuje lepo lice Srbije.
tranci ne kriju da najveći utisak na njih
ostavlja gostoljubivost i lepota naših ljudi,
ukusna hrana, niske cene i besplatni ulazi u
tvrđave i manastire, zbog čega nas i nazivaju
"poslednjim romanticima". S druge strane, zameraju nam na arhitektonskom neskladu, oronulim
fasadama i grafitima, psima lutalicama, bahatim
taksistima i nervoznim vozačima, nepostojanju
info-tabli na engleskom i latiničnih naziva ulica, a
najviše na – duvanskom dimu u javnim objektima.
S
Thirteen years of experience
in working as a tourist guide
in Serbia, Maja Rogan transferred into
an interesting book with the title
"Turistički vešeraj" in a humorous way
that reflects the mentality of our people
and also foreign tourists. Tourists do
not hide that the biggest impression on
them leave the hospitality and beauty of
our people, delicious food, low prices
and free visits to castles and monasteries, which is why we are called "the last
romanticist." On the other hand, they
criticize us for the architectural discord,
dilapidated facades and graffiti, the lack
of info-boards in English, stray dogs,
arrogant cab drivers and nervous drivers, and most of all – for tobacco smoke
in public buildings.
7628 TURISTIČKI SVET
DIM, LEPE žENE I DOTRAJALE FASADE
"Nama je prilikom boravka u bivšoj Jugoslaviji
najviše smetalo to što ljudi puše cigarete od jutra do
sutra. Sve se puši kao iz dimnjaka. (...) Ako želite da
imate više turista, potrebno je da imate zone u
kojima nepušači mogu da se osećaju prijatno."
- Da živimo skromno, turisti vide po mirisu
jeftinog duvana. Po oronulim fasadama. Po starim
automobilima. Po tome, što, kada stupe u kontakt
sa našim ljudima, oni shvate da nigde ne putujemo.
No, ono što ih čudi je – kako, uprkos niskom životnom standardu, naše žene uspevaju da izgledaju tako lepo? Nejasno im je i zašto u klubovima
samo žene igraju. Turisti uglavnom primećuju pripadnice lepšeg pola, pa me pitaju: imate li vi više
žena? - otkriva Maja Rogan, koja je svoje trinaestogodišnje iskustvo turističkog vodiča pretočila u
zanimljivu knjigu “Turistički vešeraj”, gde na duhovit način oslikava mentalitet naših ljudi, ali i
inostranih turista.
"- Žene se jako lepo oblače, prate modu, verovatno
sve što zarade troše na garderobu, to se vidi. (...)
- Ja da živim ovde, ja bih se ljubio sa svim ženama
po tri puta. Mora da se poštuje običaj. Stalno bih to
zloupotrebljavao. (...)
april / maj 2016
- Muškarci su vam zgodni, visoki mačo tipovi,
kladim se da se boje žena, kao zec lovca.
- Na svakom koraku nalazi se kafeterija. Ovde svi
piju kafu ceo dan. Ali shvatili smo da nije suština u
pijenju kafe, nego u ćaskanju.
- Vaš prijatelj na kafi je i sveštenik za ispovest i psihijatar."
GOSTOLJUBIVOST I TOPLINA
- Svi gosti koji posećuju Beograd i Srbiju najduže i
najviše se sećaju naših ljudi. Njihove topline i
otvorenosti. Vrlo često, naši ljudi prilaze meni i
mojim gostima u želji za komunikacijom. Mladi
ljudi prilaze zato što žele da obnove svoj engleski, a
stariji jer im je to simpatično – da pitaju kako im se
ovde sviđa, koliko ostaju, odakle su... Mi smo tu
jako dragi, i u tom trenutku primećujem toplinu
naših ljudi. Ono što ostavlja utisak je da smo jako
dostojanstveni i ponosni. Ne prelazimo određene
granice. To sam pomenula u priči "Das ist Walter",
gde gost iz Nemačke opisuje kako nas vidi. On je
tačno dao definiciju kako mi izgledamo – kazuje
Maja, dodajući da kod naših ljudi nema fleksibilnosti, koja je u turizmu najvažnija.
- Ja sam dobar turistički vodič onoliko koliko se
prilagodim svojim gostima. To je ta fleksibilnost,
koja je karakteristična za moreplovce i ljude koji se
bave trgovinom. A mi smo kao narod generacijski
vezani za zemlju, zemljoradnici smo i ratnici, i
nismo fleksibilni. I zato ostavljamo utisak jakog
karaktera. Moji turisti prvo primete da smo topli i
druželjubivi, ali, nažalost, nemamo tu dozu
fleksibilnosti, strpljenja i taktičnosti. Preterana
ljubaznost u našem društvu nije dobrodošla, dok
je za strance to rutinska stvar.
"Ljudi su gostoljubivi i to je osobina seljačkog mentaliteta (misli se na one koji se generacijski bave