и такво спајање филма и поезија оставља снажан утисак. Кроз веродостојну сценографију и костимографију филм нас враћа у другу половину 19. века и уводи нас у ондашњи свет богатог живља међу којима се нашао један песник који у својој педесетој поново постаје заљубљени младић. У главној улози, Војин Ћетковић поново оживљава Лазу и у мноштву сцена открива нам занимљиве детаље из његовог живота, као што су ставови о слободи, боравак у затвору, јутарњи ритуали, даваље значаја физичкој активности... Тијана Алексић, као Ленка, права је крхка, прозрачна и заљубљена девојка, очарана нечим посебним што проналази у Лази. Сцене које бих издвојила симболично пореде главне јунаке са њима сличним дрветима. Тако Ленка изјављује љубав снажном јасену, а Лаза нежном лилиодендрону. Филм садржи, поготово у непотребно прођуженом крају филма, пренаглашене патетичне сцене, али ће се то вечним романтицима и љубавницима дуге и неба засигурно свидети. Филм ће вам помоћи да разумете и заувек заволите најлепшу љубавну песму икада написану, Santa Mariа della Salutе.
Милана Миљковић