SPORTSKI MAGAZIN - # 2
tri šanse , i dali tri gola . Mi smo imali nekoliko zicera , i još Radmilo dobije žuti karton , i tu nam je bio problem za Sarajevo jer nije mogao igrati . Dodatni problem je bio što su u sred sezone Nikića pustili ranije da ode u Grčku . Niti jedan klub to ne bi uradio , tako da smo i tu bili desetkovani . Nisu razmišljali da možemo i doći dotle .
Vlado Čapljić je u tom momentu jedva dotakao loptu u bloku . - 100 % bih odbranio šut . Lopta ide u moju desnu stranu , odjednom je vidim na drugoj strani . Vlado je kasnio , i ne mogu ja to da objasnim , jedva da ga je i dotakla i to se tek na snimku vidi na onoj kameri iza gola . Ja to ne mogu da vjerujem . Ne znam šta se desilo , samo promijeni pravac .
Ivica Osim često kaže da je Željezničar sada više upamćen , nego da se eventualno otišlo u finale pa izgubilo od Real Madrida . Slažete li se sa njim ?
- Tu je u pravu . Mi smo bili strašna ekipa . Kako smo mi tada igrali , šta smo igrali , koliki smo bili prije svega drugovi , nisam ni najsigurniji šta bi se dogodilo u finalu . Mi nikada unutra nismo imali problema . Ono što se dogovorimo između sebe , plus što Švabo kaže to je bilo dovoljno da svakoga pobijedimo .
Mnogo anegdota je vezano za vaš boravak u Željezničaru . Koja Vam je ostala urezana u pamćenje ?
- Crveni karton Radeta Paprice u Splitu . Nema Boga da pređeš centar . Rade Paprica kako god krene sudija digne ofsajd . I čovjeku dosadilo , skine dres i baci ga u lice sudiji , i pravo u svlačionicu . I sudija trči , ne zna šta će . Ode Rade . A sudija ga traži da ga vrati da pokaže crveni . Stoji , gleda , drži karton i u nevjerici pita ‘’ Gdje je ’’.
Vaša generacija je bila blizu titule , no u direktnom duelu sa Crvenom zvezdom , i kasnije Veležom ostali ste bez nje . Šta je utjecalo na takav pad u samom finišu prvenstva ?
- Izgubili smo na Grbavici 3:1 od Crvene zvezde . Te sezone smo mi njih u Beogradu dobili , dobili Partizana , odigramo neriješeno sa Dinamom , odigramo odlično protiv Hajduka . Strašno igrali . Odlučujuća utakmica na Grbavici . Ako pobijedimo uzimamo titulu . Sedam dana ranije došli su novinari . Ubili nas . Po cijeli dan . Gdje god krenemo oni za nama . Samo naslovne strane . Dođe utakmica , sudija svirnu penal . Šestić ide sam na mene , ja sam pao , on je metar od mene , daleko od lopte . Kad se on bacio , jauknuo . Sudija odmah pokazao na penal . 1:0 , 2:0 , 2:1 i 3:1 opet penal . Dok su nas slikali , oni su sve odradili sa sudijama . I mi i dalje imamo šansu . Ako pobijedimo Veleža imamo šansu da budemo prvi . I navečer je bio neki dogovor , iz Veleža su dolazili , kao da se dogovorimo . Krene utakmica , dva penala , 2:0 vodi Velež , a Zvezda dobije i bude šampion . Zadnja tri kola ubile nas sudije , sve direktno odlučili . Mi smo tada mladi bili , neiskusni . To je ono što kažu i Švabi . Uvijek dođe do izvora , ali se ne napije vode . Tako i mi . Uvijek je falilo nešto da mi osvojimo . Svaka čast ljudima koji su tada bili u Želji . Možda ni oni nisu u tom momentu bili adekvatni da odgovore svim izazovima koje smo mi postavili pred njih , ali su davali sve od sebe . Zamisli , igraš polufinale u Evropi a predsjednik kluba ti direktor tvornice žice , a niko u vrhu da je kao sad neki političari , pa si mogao nešto . Uprava je tada možda malo zakazala .
Koja Vam je utakmica ostala u sjećanju po lošem ?
- Nikada u životu nisam fasovao po glavi toliko kao u Kruševcu . Tada bilo onih 50 para žutih . Tribina odmah iza gola . Kada su oni mene zasuli . Ubi . Ja govorim sudiji , gledaj sve se žuti . Kada je korner niko ne smije da uđe u 16 . Sve čvoruge po glavi . Ili u Prištini kada smo igrali . Vodili smo četiri puta , oni četiri puta stizali . Povedemo 4:3 na par minuta do kraja . Sudija bio Petrović . Bane Berjan ukliznu na nekih 18-20 metara , mislim da je Šalja bio . Kiša je padala kao luda . Klizavo . On kako je pao baci se u 16 . Prekršaj gore , a Petrović odmah na penal . Mi poludili . Ja mu govorim ‘’ Alo domaćine šta je ’’, a on govori ‘’ Ja Maca dobre utakmice , ja ovo nisam vidio , a kako dobro igrate ’’. Mi svi na njega , a on samo govori ‘’’ Uuu ja dobre utakmice ’’. A mi oko njega , guramo ga , ali ništa on . I 4:4 završimo .
Gdje ste najviše voljeli igrati , a gdje najmanje ?
- Meni je Kantrida uvijek ležala , ekstra branio . A u Novom Sadu kao da sam u rupi . Jednostavno mi neodgovara . Ne možeš da vjeruješ . I onda skontam , samo ne izlazi nigdje , što možeš odbrani i to je to . Ovamo u Rijeci kako god šutaš odbraniću . Stvarno , ima tih terena sa posebnim osjećajem i koji ti jednostavno ne leže , odnosno leže .
Derbi . Posebna utakmica . Kako sada gledate na derbije ?
- Prije derbi i danas derbi je ogromna razlika . Stadioni su prije bili puni . 20-25000 na Grbavici , na Koševu jednom pred 65000 . Tada nas je Sarajevo dobilo 2:1 . Tada je derbi u gradu značio , bio je to prestiž na neki drugačiji način , kroz neke opklade , zezanje . Sjećam se kada su jednom navijaču Sarajeva poslije naše pobjede na Koševu tokom noći uzeli ključ i ofarbali radnju u plavo . Bilo je to neko zezanje , nije ovo što danas imamo . Ja sam ‘ 87 bio kapiten Želje , kada su se Manijaci osnivali . Sjećam se sastanaka u klubu i van kluba . Non stop sam bio uključen u varijante osnivanja . Bilo je to korektno navijanje , i Manijaka i Hordi Zla . Nije bilo tuča , huliganstva . MI smo te derbije igrali srcem , za prestiž . Poslije utakmice smo se i igrači i navijači družili . Nikada nije bilo to nešto napeto . Ljudi su znali šta je derbi . Kada pobijediš , tu godinu si miran .
12