BAŠ TU NEGDE ROĐEN JE PANDURSKO/DETEKTIVSKI ŽANR. VEROVATNO JE POSTOJAO NEKI ŠEKSPIROV SAVREMENIK KOJI JE HTEO DA PROGURA SVOJU DRAMU O STRAŽARU U ELIZABETANSKOJ ENGLESKOJ, ALI SVETINU JE VIŠE INTERESOVALA NESRETNA LJUBAV DVOJE TINEJDŽERA. TAKOĐE, ARTUR KONAN DOJL NAM JE JOŠ KRAJEM 19. VEKA PREDSTAVIO DVOJAC ŠERLOK-VOTSON, ALI NOAR
POKRET – HAMFRI BOGART, DIK TREJSI I OSTALI LIKOVI KOJI NISU MOGLI DA ŽIVE BEZ SVOG KAPUTA
I FEDORE – ZACEMENTIRALI SU ŽANR U PODSVESTI ŠIRE JAVNOSTI.
Mali poslovi ili mali prekršaji vodili su većim zločinima, koji su krili obimne zavere
nad kojima su predsedavali moćnici podzemlja u dogovoru s moćnicima s druge strane zakona. Mali čovek je onaj koji
pati, kome treba zaštitnik. Detektiv možda nije vitez koji jaše u pomoć, ali jeste
jedina nada u ravnodušnom društvu. U
takvoj situaciji junak nije čistunac niti moralno besprekoran već umoran i ciničan,
ali i pravedan (eventualno). Gledaocima ili
čitaocima je pružena šansa da prisustvuju
isterivanju pravde. Da posmatraju borbu
malog čoveka i neizmerne sile, i kako mali
čovek ponekad ipak pobedi.
Pandurski žanr je odavno ušao u mejnstrim, razvio se i razgranao. Naš junački policajac je dobio partnera i porodicu,
radnja se iz njegove kancelarije preselila u
policijsku stanicu, akademiju, itd. Više nije
bila isključivo priča jednog čoveka koji se
bori protiv nepravde, jačeg protivnika, čemera i društva, već i o prijateljstvu, ljubavi,
zajednici i još mnogo toga. Pandurski žanr
je počeo da se koristi kao podloga za porodičnu dramu i komediju; zajedno sa bolnicom i advokatskom kancelarijom, predstavlja najpopularniju pozadinu za neku
seriju, zato što pruža dinamično okruženje
koje potpomaže radnju i razvoj likova (a i
poneki dosadni glumac može glatko da se
eliminiše iz postave).
Policijski zanat spaja ljude različitog porekla i karaktera, i tera ih da rade zajedno.
Scenaristi su više nego rado eksploatisali
taj konflikt. Najbolji primer su tzv. drugar-
ski pandurski film/serija. Dva lika, koji se
dijametralno razlikuju, združena su i zbližavaju se i pored početnog konflikta, zato
što dele ljubav prema poslu i, naravno,
mrze nepravdu. Jedan je vojnik koji sluša
naređenja, drugi je kauboj koji radi po svome. Jedan je veteran pred penzijom, drugi
je početnik s nevelikim iskustvom. Muško
i žensko, belac i crnac, čovek i pas, čovek i
vanzemaljac, na svaki način su pokušali da
oboje taj duet, ali koliko god da se razlikuju, svi ‚‚krvare plavo“.
Naziv serije/filma je često bilo „Ime i Ime“,
tako da si odmah znao na čemu si – Starski
i Hač, Tango i Keš, Tarner i Huč, Rizoli i Ajls,
Kegni i Lejsi, i dr. Znao si da valja da očekuješ dinamičan duet, komična neslaganja i
konflikte koji će se do kraja ipak razrešiti.
Zato je ovaj format pre svega bio domen
laganih i blago neozbiljnih serija (u prevodu, komedija). Što ne znači da nije bilo
predstavnika koji su sebe ozbiljno shvatali. Poroci Majamija, na primer (doduše, ne
znam koliko ozbiljni mogu da budu s onim
naramenicama, al’ ajde).
Pandurski žanr ne namerava da uspori – nudi uzbudljivu sredinu, proceduralnu strukturu, različite likove, smrtnu
opasnost, zanimljive gedžete, oružje, forenziku i pogled na neuglednu stranu
društva. To je žanr koji ne zastareva već
s vremena na vreme uspeva da se obnovi i ponudi nam priču o korumpiranim policajcima (Prljava značka), ode u hiperrealizam sa HBO-ovim Žica (The Wire) ili SF sa
Foxovim Almost Human.
Klasika, međutim, ne jenjava, jer se na kraju sve svede na odnose naših junaka. Na
odnos prema sebi, prema drugima, prema poslu i društvu. Zato su ove serije i
tako popularne, jer je nebitno da li se radi
o pandurskoj porodici (Plava krv – Blue
Bloods), piscu i de