News
InBetween
U ČETVRTOJ SEZONI, LUI OSVAJA
DEVOJKU! PRVO GA UHAPSE, PA
DOBIJE KORPU I SLOMLJENO SRCE,
ALI DOBIJE RIBU!
Ej, posle četiri godine padanja na nos, iznova i iznova, posle blentavog mucanja, nelagodnih situacija, sveopšteg
baksuza, očaja i generalnog neuspeha, njemu uspe da
smuva devojku (da ne spojlujem koju), pa najzad može
da se drži s njom za ručice i ljubaka, i da se pred nekim
šepuri go. Bilo je to katarzično iskustvo za sve umešane,
stoga može da mu se oprosti što nas je pola četvrte sezone pomalo smarao.
Prva epizoda je bila bez pompe i najave. Lui se vratio bez
fanfara i vatrometa. Ušetao se natrag na male ekrane,
objasnio nam da se živi, stari i umire, i prikazao nam potragu jednog sredovečnog muškarca za dobrim vibratorom (u početku zamišljenim kao masturbatorno, da bi ga
na kraju iskoristio kao ortopedsko pomagalo).
Sve postiže bez truda. Nije toliko do dijaloga ili glume
već do atmosfere koju stvara (u čemu se Lui s godinama
izveštio). Njegov pristup neodoljivo podseća na Godara
i francuski Novi talas, ali i na Vudi Alena, ako vam je tako
lakše. Lagano je nastavio odande gde je završio treću sezonu, kao da nije pauzirao godinu i po dana.
[email protected]
pouzdanja, da ne zna koliko je dobar otac i da mu karijera
godinama stagnira. Činjenica je da spuštanjem lika Luija
sve niže, autor Lui privlači hvalospeve, što postaje cilj za
sebe. Sa svakom glupošću koji Lui napravi na ekranu (tj.
biva nateran da napravi), Lui iza kamere nam pokazuje
jedan deo sebe i to kritičari rado polapaju.
Lui je, što bi rekli u Saut Parku?, počeo da pomalo uživa u
mirisu sopstvenog prdeža.
Lui jeste priča jednog čoveka i sa krajem svake celine, on
nam otvara neki novi deo sebe. Uvodi nas u svoj svet, pokazuje svoja iskustva i svoja razmišljanja. Serija je uspela
da postigne tu ličnu notu kojom malo šta na TV može da
se pohvali. Zato je Lui ljubimac kritike i publike. Sjajna priča je ispraćena kamerom, režijom i muzikom, sve iz glave
jednog čoveka. Neizostavno je bilo da dođe do poistovećivanja, jer mnogo toga što gledamo na TV jeste prerađen život samog autora. Sa svakim blamom glavnog lika,
autor nam poraste u očima, jer malo je njih koji mogu da
se u tom maniru otvore publici i da tako iskreno i kritički
priđu svojim iskustvima.
Ipak, kad spuštanje lika služi za pujdanje autora, kvalitet
priče trpi. Od poslednje sezone se dosta očekivalo, verovatno zbog pomenute pauze od godinu i po dana. Ono
što smo dobili verovatno je najslabija sezona do sada. To,
naravno, u ovom slučaju ne znači ništa. Najgora sezona
Luija i dalje može da se nosi s najboljom sezonom svake
druge serije. Do razvoja je došlo na samom kraju (pomenuta devojka), ali sezona nalikuje nekoj od onih knjiga
kod kojih je autor znao početak i kraj, a ono između nafilovao na brzinu. A te knjige niko ne voli.
Foto: FOX
Posle par sjajno banalnih i apsurdnih situacija, Lui kreće u
avanturu. Pokušava da pliva u ljubavnim vodama koristeći se lošim prevodom i mimikom, uz dosta dranja, uzdisanja i mahanja rukama. Vraća nas u svoje detinjstvo, kad je
pušio travu i psovao roditelje. I sve bi to bilo prihvatljivo
da se nije odužilo više od pola sezone. Ova sezona nije se
toliko bavila pomeranjem granica, već više eksperimentisanjem i davanjem duši oduška. Prikazivanje Luija kao
jadne nesigurne ruine više nije bilo samo u službi razvoja
lika već i u prikazivanju koliko može da se ušeprtlja, koliko
može da se blamira, koliko nije socijalno kompetentan.
Sve to smo već znali. Znali smo da mu nedostaje samo-
Danilo Obradović
54
serije.plus.in.rs