DEFILE MANEKENKI I MANEKENA U
OVOJ SERIJALIZOVANOJ JESENJOJ
SEZONI USUDILE SU SE DA PREKINU
OBLA REBEKA IZ SERIJE THE ORIGINALS
I PUNA?KA ODRI IZ MISTERIJA HEJVENA. I NEKA SU – MALO ELEGANTNE
SILUETE DA ZAUZME VE?I BROJ PIKSELA NA EKRANU KAO PROTIVTEŽA
FLAŠICAMA KOKA-KOLE.
znojem kao da je u najmanju ruku pretr?ao tri maratona u pola sata, a uspeva da govori savršeno razgovetno, ne zastajkuju?i i bez traga zadihanosti (da ne
kažem dahtanja).
Defile manekenki i manekena u
ovoj serijalizovanoj jesenjoj sezoni usudile su se da prekinu obla
Rebeka iz serije The Originals
i puna?ka Odri iz Misterija
Hejvena. I neka su – malo
elegantne siluete da zauzme ve?i broj piksela na
ekranu kao protivteža
flašicama koka-kole.
Ne zaboravimo i prokreativni sociogeopoliti?ki pokret
nerazmazive šminke otporne na sve vremenske uslove i
radnje. Poznatiji kao: „Bi?u zbr?kan i naboran još u tridesetoj, al’ nema veze“ ili „Kilo pudera nosim“. Trpi tuširanje,
plivanje, kišu, vetar, uragan, tajfun. Savršeno postavljene
lokne odlevaju nemanima by wheater2umbrella. Razmazani karmin? Šta je to?
Kako li im samo uspeva?
ZEN NA MALOM EKRANU
The Glades je baš ovakav. Lep i predvidljiv. Svaka
epizoda predstavlja identi?an koncept. Telo je
prona?eno. Detektivi imaju trag. Svaki osumnji?eni
upu?uje na drugog sumnjivca. Osam minuta posle najavne špice pronalaze novi trag, naj?eš?e ka
prvooptuženom za mutne radnje. Ali ?ekaj! Dokazi
su pogrešno protuma?eni! Krivac je ipak onaj iz
petog minuta. Slu?aj je rešen. Džim i Kali imaju 120
sekundi za „slatki razgovor“.
Nema lomljenja mozga oko misterije. Nema napetih
momenata. Nema grickanja noktiju do slede?e epizode zbog luda?kih klifhengera. U Glejdsu i najgori
zlo?ini izgledaju fensi. Za ovu seriju ne možemo re?i
da je guilty pleasure – ona je ?ist mind candy. Zato
je i gledam. Skoro svakom je potrebna jedna ovakva
serija. Za puštanje mozga na pašu. Televizijski trenutak ravne linije. Za uživanje u lepim ljudima koji
su lepi gde god bili i šta god radili.
Foto: FOX ICB
LEPOTA U OKU
POSMATRA?A
Ipak, ono što meni
konkretno bode o?i
jesu nedoslednosti vezane za razne radnje
doti?nih savršenih persona. Recimo, kako neko
na ?etrdeset stepeni
Celzijusa u saunskom
ambijentu mo?vare uspeva da ne prolije kap
znoja? Ili, ne mora biti
mo?vara, nek bude ulica, plaža, park... Naši
heroji tr?e, padaju, lomataju se, zaljubljuju,
gube, pucaju i ostaju...
savršeno suvi ispod
pazuha. Ili, nešto sasvim protivre?no tome
– lik koji je do te mere
iscrpljen i natopljen
Dalje, zamislite obi?nu šetnju iz tri faze. Prva – kora?anje
po blatu u okruženju ispunjenom komarcima, paukovima
i sluzavim puzavicama. Na to dodajte fazu dva, u kojoj se
u Tarzanovom stilu borite da ne upadnete u obližnju baru,
jer predstavljate sasvim korektan obrok aligatorima. Proteini i tako to. Tre?a faza bila bi pronalaženje leša (opet
nekog lepog statiste) i ispitivanje tragova i ostavljenih
dokaza. Realno, na šta biste li?ili posle svega toga? Glavni
glumci nakon takvog putešestvija imaju venišovanu garderobu koja miriše na lenor. Pa ti vidi.
111