O istraživanju MasterCard istraživanje ‘ Uticaj inovacija ’ posmatra percepciju digitalizacije i njenog efekta na društvo , lične preference u pogledu korišćenja digitalnih tehnologija za plaćanja i autentifikaciju plaćanja . Takođe , pokazuje koliko su ispitanici spremni za prihvatanje i aktivno korišćenje digitalnih tehnologija . Kompanija MasterCard je poručila istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS tokom leta 2016 . godine . Istraživanjem su prikupljeni podaci od korisnika interneta koji imaju bankovni račun i imaju između 20 i 50 godina u četiri globalne oblasti po podeli kompanije MasterCard : zapadna Evropa ( Francuska , Nemačka , Italija , Švedska i Velika Britanija ), centralna i istočna Evropa ( Austrija , Bugarska , Češka , Hrvatska , Mađarska , Izrael , Poljska , Rumunija , Srbija i Slovačka ), Rusija , Ukrajina * i Turska * i Bliski Istok i Afrika ( Egipat *, Kenija *, Saudijska Arabija , Južna Afrika * i Ujedinjeni Arapski Emirati ). U zemljama označenim * istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku korisnika interneta , dok je u ostalim zemljama istraživanje obavljeno na reprezentativnom uzorku celokupnog stanovništva . Struktura uzorka : 1.000 ispitanika po zemlji ; reprezentativni uzorak : urbana populacija sa pristupom internetu , 20-50 godina , po polu , starosti i regionu .
jazma po pitanju digitalnih inovacija na tržištima gde su one već dostupne . Zapadna Evropa ima najveći stepen ispitanika koji iskazuju otpor ka digitalnim promenama ( 17 %), dok zemlje iz regiona centralne i istočne Evrope , Bliskog istoka i Afrike imaju najveći broj ispitanika koji aktivno prihvataju nove tehnologije . Više od četvrtine ( 27 %) ispitanika u Rusiji , Turskoj i Ukrajini naziva sebe ‘ ponosnim promoterima ’ novih tehnologija . Ljudi na Bliskom istoku i u Africi zahtevaju više inovacija u svim oblastima . “ Istraživanje koje je kompanija MasterCard poručila je jedinstveno , jer pruža sveobuhvatne uvide u digitalnu transformaciju društva . Istraživanje pokazuje da regioni u razvoju pokazuju veći stepen optimizma kada je reč o potencijalu koji digitalne tehnologije imaju za poboljšanje njihovih života . To je prirodno , jer ljudi u veoma razvijenim zemljama već imaju pristup najsavremenijim tehnologijama i stoga možda ne povezuju tehnologiju sa poboljšanjem kvaliteta svog života ili su možda videli neke potencijalne negativne efekte tehnologija ”, rekao je Karsten Sorensen , gostujući profesor na predmetu Digitalne inovacije na London School of Economics and Political Science ( LSE ). Iako su entuzijastični po pitanju inovacija , potrošači u različitim regionima žele sigurnost , naročito kada je reč o plaćanjima . Potrošači su jednoglasni u oceni da je sigurnost bankovnih računa apsolutni prioritet kada je reč o digitalnim plaćanjima , a za njom sledi sigurnost ličnih podataka . Takođe , cene brzinu i jednostavnost procesa plaćanja . “ Prethodnih godina su potrošači govorili da imaju negativan ili neutralan stav prema digitalnim inovacijama , ali nam ovo istraživanje pokazuje da dolazi do ogromne promene u ponašanju potrošača . Ljudi u različitim zemljama žele da imaju životni stil koji
www . progressivemagazin . rs je u većoj meri digitalan i smatraju da im to donosi pogodnosti u životu . Važno je da slušamo šta nam potrošači govore o vrstama inovacija koje bi želeli da vide , ali je i veoma uzbudljivo da pratimo brzinu tih promena ”, zaključila je En Kerns .
O istraživanju MasterCard istraživanje ‘ Uticaj inovacija ’ posmatra percepciju digitalizacije i njenog efekta na društvo , lične preference u pogledu korišćenja digitalnih tehnologija za plaćanja i autentifikaciju plaćanja . Takođe , pokazuje koliko su ispitanici spremni za prihvatanje i aktivno korišćenje digitalnih tehnologija . Kompanija MasterCard je poručila istraživanje koje je sprovela agencija IPSOS tokom leta 2016 . godine . Istraživanjem su prikupljeni podaci od korisnika interneta koji imaju bankovni račun i imaju između 20 i 50 godina u četiri globalne oblasti po podeli kompanije MasterCard : zapadna Evropa ( Francuska , Nemačka , Italija , Švedska i Velika Britanija ), centralna i istočna Evropa ( Austrija , Bugarska , Češka , Hrvatska , Mađarska , Izrael , Poljska , Rumunija , Srbija i Slovačka ), Rusija , Ukrajina * i Turska * i Bliski Istok i Afrika ( Egipat *, Kenija *, Saudijska Arabija , Južna Afrika * i Ujedinjeni Arapski Emirati ). U zemljama označenim * istraživanje je urađeno na reprezentativnom uzorku korisnika interneta , dok je u ostalim zemljama istraživanje obavljeno na reprezentativnom uzorku celokupnog stanovništva . Struktura uzorka : 1.000 ispitanika po zemlji ; reprezentativni uzorak : urbana populacija sa pristupom internetu , 20-50 godina , po polu , starosti i regionu .
9