Тог часа је скочио врабац са плота и долетео на тек отворену хранилицу. Похлепно је узео једну мрву, другу...
- Ала си гладан - помислио је Зоран. - Једи, не бој се. Добићеш и додатак.
Али врабац није више кљуцао. Одлетео је.
Зоран се наљутио и дотрчао мајци. Само што није заплакао:
- Наш је хлеб неукусан, а просо је горко. Зато врабац и не жели да га ја угостим - рекао је Зоран.
- Чекај, зашто се љутиш на врапца - насмејала се мама. - Да ли чујеш нешто?