Nenad Živković | LUČ | Page 36

Од коња се човек стално учи Како се терет кроз живот вуче Па шта ? Коња убију да се не мучи А људе пуштају нека се муче . Свашта !
КОЊИ
НЕКАД И САД
Некада је било да капетан брода Остане до краја и кад брод му тоне А данас је друго – чим процури вода Пацови се многи на све стране роје Урлају ко звери , на узбуну звоне Док покупе злато , и трауме своје .
Спустила се страшна сила Неки поглед већ је крњи Ма колико да је црна Овај поглед још је црњи .
ПОГЛЕД
Побисмо све добре пастуве а кобила гурава , нема више части , поштења једино још код курава !
ПОШТЕЊЕ