Радомир Д . Митрић
• 23
Зимски дневник
Паперја белине , влажни северни зид , љубав која трне и светли као јунски свици , ритмичко пулсирање срца које можеш да ослушнеш као куцање сата .
У углу се множе гласови тишине и ветар што свира мразне серенаде .
Додири безгласни , света нагост скривеног света . Помози ми да разумем себе , тако да не осетим да сам властан сопственог тела .
Улазиш у собу , прирасла за мене . Дафне , сензуална као са аутопортрета Милене Барили . Желим да осетим да сам снажан за све будуће што ти требам дати .
Љубав која не измиче стиску ребара , руке моје које круже као грабљивац око плена . Дечачки благе и развратне . Оне које прате и изван ишчезнућа .