Na putu za Hesperiju, Radomir D. Mitrić | Page 30

На путу за Хесперију
16 •
4 .
Колико лета на малим длановима , колико ли је могло стати , двадесет година је прошло као двадесет миленијума , у развејаној космогонији биља над којом дивља пчела сад бди . Успаван , у златном пресеку година , налик сам фосилу укалупљеном у медном ћилибару , чаура која би да дâ крила ономадном лептиру – дечаку бившем . Однекуд из неке далеке присности осваја ме нешто неисказиво , налик малим чудима , плине и усахне , па се заплачем и осмехнем у исти час , тако се траје на покорици земље . Где су нестала пролећа , трешњин цват нежан као у Кјотоу , развигор груди у којима је бујало обиље среће . Где су зиме тешке као исландски товарни бели коњи . Где су јесени које су ме одгајале у пантеистичкој вери .