На путу за Хесперију
14 •
2 .
Кућа под столетном липом која придржава свод небески , кућа што беше брод који се њихаше у зеленилу трава – само магла над брегом и дим ишчилео у висини – то је нешто чему се враћам и мисао ми је у исти мах и тешка и лака , над празним вењацима хучи ветар , над ћерпичем који се руши . То је био дом у сеновитој долини , где је совин хук у предвечерјима био тако близак , да си и смрт , ту страшну котву земну , могао пригрлити са смешком . Или су то само била лица предака са зидова , који су се смешили са оног света . Родина , тешка реч да би се могла изговорити гласно а без тежине , лађа је на хрид приспела , века , и све је заћутало .