Na putu za Hesperiju, Radomir D. Mitrić | Page 114

На путу за Хесперију
58 •
4 .
Мислим на оно што ти нећу моћи дати . Везујеш моје грехове и плетеш у мреже које никад неће бити припремљене за лов . Да могу изашао бих сасвим у тебе , као Адонис у разбокорени цвет . У земљама Лотофага пребива мој ум , под луковима Алхамбре гугутка сам што нариче радост небеском плаветнилу , где Жута бледи у Девичанствену . У мојим затвореним капцима си . У врту коме су шарке моје руке . Андрогиност потпуна је клета одавно . Да бих те обухватио потпуно , заћутаћу . Дух духу путује најпре јагодицама прстију .