Радомир Д . Митрић
• 51
Благо , погледом
Аксион естин , јејина нариче за минулим царством Византије , плаво и златно , разбокорен видик , сјај разливен до обала Трапезунта , злати се дно где потонуше негда претоварене лађе , море уљуљкује кости мртвих морнара сарабандама , урне и пепео , глас безгласан , меласе у дрхтају , уместо опела , фосфорна привиђења на површју аквамарина , и твоје лице , Теотокос , непролазно и ванвремено , изван свих клепсидри света , којим печаташ срце и озарујеш благо , погледом .