У савременом свету поседовање енергетских извора, као што су, на пример, нафта или гас, је важно. Они су бескорисни уколико нема информације о налазиштима. Чак ако и то знамо, није нам од користи уколико не
умемо да их из великих дубина извадимо и прерадимо. Према томе, бескорисна су сва материјална и енергетска богатства ако се нема највредније
– информација.
Само поседовање информације добија сврху када се она размењује с неким.
Стога се у том ланцу њиховог преношења, онај од кога потиче назива извор
информација. Да би могла да се пренесе, потребно ју је превести у одговарајући облик, погодан за то. Овај поступак називамо кодирањем. Потом се
путем канала везе информација преноси до места упућивања, а да би могла
да се разуме, врши се декодирање. Ту је и крај преноса, јер је достављена
кориснику информација. Посредник између извора и корисника информација назива се комуникациони систем. Како се он налази у стварном окружењу, на систем делује и извор шума. Под овим се не подразумева само
стварно шуштање. Тако називамо сваку нежељену информацију која било
где улази у систем и допире до корисника, ометајући квалитетан пренос.
извор
информације
декодирање
информације
кодирање
информације
корисник
информације
комуникациони систем
Сликa 4.21. Комуникациони систем
извор
шума
Комуникација може бити једносмерна, када можемо само да сазнамо информацију. На пример, када учимо из књиге неку лекцију, а не можемо да
питамо нешто што нам није јасно. Може бити и двосмерна када на часу
слушамо предавање и учествујемо у њему. Тада саопштавамо своје идеје,
решења проблема или питамо наставника за детаљније објашњење. Према томе, комуникација је и разговор са друговима у разреду, али и с пријетељима који су на другом крају света.
Разговарајући ви своје мисли кодирате у речи и реченице, изговарате их
производећи звучна треперења ваздуха, која доспевају до саговорника.
Ухо прима звучни сигнал и на основу њега у мозгу се сазнаје шта сте изговорили. Често се разговор води у простору где још неко говори или се чује
гласна музика. Ове информације, ма како биле смислене, ометаће разговор и имаће карактер шума.
Уколико је удаљеност извора и корисника информација велика, онда ту
комуникацију називамо телекомуникацијом. Значи, телекомуникације су
област људске делатности чији је циљ преношење информација између
два или више учесника на удаљеним местима.
~ 94 ~