МОДЕМ
Поје
Појединачни
једи
рачунари могу донекле да задовоље потребе корисника. Међутим, њихове све боље карактеристике и понуда програма великих могућности условили су неопходност повезивања.
За то се користе аналогни сигнали који одговарају логичким
им
импулсима. Тако се за бинарну нулу употребљава једна, а за бинарну
нарн јединицу друга фреквенција. Током преноса сигнала на
веће даљине неминовно долази до његовог слабљења, али се
тон
то не мења што одржава разлучивост сигнала. Да би се оваква
веза
ве остварила, користе се склопови који на излазу из једног рачунара
чуна модулишу, стварају овакав сигнал. Такође је потребно, с
чу
друг стране, њега демодулисати, односно вратити у првобитно
др
друге
стањ Уређаји који могу то двосмерно да раде, да МОдулишу и
ст
стање.
ДЕМ
ДЕ
ДЕМодулишу,
зову се модеми.
ИНТЕРФЕЈС
Сликa 4.18.
Модем
Да би рачунари могли да се користе, осим за уобичајене
радње писања, рачунања и цртања, већ и за управљање
систем
системима и процесима користе се интерфејси. Они су заправо
међусклопови који моћне могућности рачунских машина искоришћавају
за рад у окружењу. Тако се остварује међусобна веза између рачунара и
радног дела неке машине, али и саопштава повратна информација рачунару. На тај начин, на пример, рачунари управљају машинама које производе
електронске елементе, између осталог и за израду самих рачунара. Машине праве друге машине, а човекa ослобађају за оно што оне не
могу – да мисле и конструишу.
Вама вероватно најпознатији интерфејс је опрема настала са циљем да се умрежавање на малим удаљеностима
врши без каблова путем радија. Тако је настао популарни
бл
блу-тут
(bluetooth) где се у сваки уређај уграђује мали радио
домета десетак метара. Ова идеја искоришћена је и за пренос података у моб
мобилној телефонији.
Сликa 4.19.
Блу-тут
Гордон Мур, један од оснивача компаније Интел, објавио је у
априлу 1965. године чланак у коме је изнео своју претпоставку
да ће се „број појединачних транзистора који се могу сместити на
квадратни инч силицијума дуплирати сваке две године.“
~ 92 ~