gxÅt uÜÉ}t
[a’vana Abelijja
[a’vana je poslije Rabije Adevije najpoznatija `ena sufija u historiji islama.
D`ami tvrdi da je porijeklom Iranka i da
je veoma dobro znala perzijski jezik.6 Ne
postoje ta~ni podaci o datumu njenog
ro|enja i smrti, no me|utim, Ibn D`evzi
tvrdi da se [a’vana Abelija susrela sa Fudajl ibn Ijadom, koji je umro 187. godine
po hid`ri. Prema tome bila je savremenica Rabije Adevije i Fudajl ibn Ijada.7 O
[a’vani Abeliji su veoma pohvalno i dirljivo pisali Sulemi, Gazali i Ajn-ul Kudat,
opisuju}i je kao veoma inteligentnu, mudru i iznimno pobo`nu `enu. Navodi se
da je dr`ala vazove i u~ila Kur’an kako
mu{karcima, tako i `enama. Na njena
predavanja su dolazili obi~ni ljudi, abidi,
zahidi, dervi{i, pa ~ak i pojedini mur{idi
i uglednici toga vremena. Njena glavna
karakteristika je bila izraziti strah od Boga {to ju je u~inilo veoma slabom i
nje`nom za obavljanje fizi~kih poslova.
Bila je poznata i pod imenom ’’Ona koja
mnogo pla~e i druge rasplakuje’’.
U Basri je `ivio jedan broj `ena koje su
zbog previ{e plakanja izgubile vid,
me|u kojima se isti~u Gafira Abida i
Muaza Adevijja.
[a’vanin pla~
U historijskim knjigama se navodi da je
[a’vana postala poznata zbog mnogo
plakanja.
Prenosi se da joj je neko rekao da }e izgubiti vid ukoliko nastavi tako plakati.
Ona mu je odgovorila na sljede}i na~in:
’’Vi{e volim da oslijepim zbog pla~a na
6
7
D`ami, 1377.h.g., str. 616.
Ebu Ali Fudajl ibn Ijad ibn Bi{r je pripadao plemenu Benu Jerbu, koje je opet
bilo u sastavu plemena Beni Temim. Imao
je ku}u u blizini Kufe u Iraku. Ro|en je u
Mervu ili u blizini Samarkanda. Nakon što
16 ^xÄtÅâËÄ [IFA’
dunjaluku, nego da oslijepim od d`ehenemske vatre na ahiretu’’.8
[a’vana je pripadala onoj grupi arifa ~ija
je du{a izgarala zbog ljubavi prema
Uzvi{enom. Navodi se da je toliko plakala
da su svi mislili da nikada ne}e prestati.
Ibn D`evzi opisuju}i pla~ [a’vane Abelije donosi nekoliko predaja od Malika
ibn Digama koji prenosi:
’’Jedan ~ovjek iz gradi}a Abele je ~esto
navra}ao kod mog oca i pri~ao o [a’vani
Abeliji i njenom neobi~nom pla~u. Jednog dana moj otac je od njega zatra`io
da mu opi{e njen pla~. Taj ~ovjek mu je
rekao da [a’vana pla~e dan i no} i da gotovo nikada ne prestaje. Otac mu je na
to rekao da to nije ispravan odgovor i
ponovo je od njega zatra`io da mu opi{e
[a’vanin pla~. Potom mu je taj ~ovjek
rekao: ’’O Ebu Malik, kad god ~uje zikr
iz o~iju joj navale suze kao ki{a.’’ Moj
otac mu je postavio drugo pitanje: ’’ Da
li joj vi{e teku suze preko nosa ili preko
~itavog lica?’’ ^ovjek mu je rekao da su
njene suze toliko obilne da se ne mo`e
izmjeriti, jer kada god ~uje zikrullah
suze joj navru iz svih dijelova o~iju.
Otac mu je rekao: ’’^ini se da je strah
od Allaha u potpunosti sa`egao njeno
srce. Koli~ina suza ukazuje na stepen
izgaranja srca onog koji