vode dva sata na unosu EHR podataka na svaki sat proveden u interakciji sa pacijentima . “ To su vrste zadataka koji mogu i treba da budu automatizovani uz pomoć algoritama da bi se stvorilo više prostora za empatiju i humanost u zdravstvenoj nezi koju pacijenti dobijaju ”, objašnjava Lojd Majnor .
Mada još uvek postoji mnogo prostora za poboljšanje , kada se primeni na pravi način , tehnologija takođe može da pomogne lekarima da svoj posao rade bolje . Autor to objašnjava na primeru SCDS sindroma ( superior canal dehiscence syndrome ): “ Kada sam se prvi put sreo sa SCDS-om 1995 . godine , on je bio predmet brige i istraživanja radi objašnjavanja čudnih simp- toma kod nekoliko mojih pacijenata koji su povezani i opisani kao – nepoznati poremećaj . Danas , svako sa internet vezom i veb brauzerom može potražiti obeležja simptoma SCDS-a i najverovatnije će ih pronaći . Za ovaj napredak možemo da zahvalimo algoritmima .” No , lekarski digitalni alat nije održao korak . Tako , EHR-u , tehnologiji od koje najviše zavisimo u upravljanju brigom za pacijente , i dalje nedostaju mogućnosti kao što je pretraživanje simptoma radi podrške donošenju kliničkih odluka .
Drugim rečima , prosečna osoba na pametnom telefonu ima više moćnih algoritama na raspolaganju za dijagnoziranje bolesti nego što biste pronašli kod doktora .
Dobrodošle inovacije
Dok neki strahuju od AI upada u zdravstvo , Lojd Majnor ga pozdravlja . “ Ako se pažljivo primeni , uz input lekara , pametnija tehnologija bi mogla da bude rešenje koje nam je potrebno da bismo naše vreme sa pacijentima učinili daleko sadržajnijim i klinički efikasnijim nego ikada ranije ”, zaključuje on . Po njegovom mišljenju pitanje nije da li će lekari biti zamenjeni algoritmima , već kako će ih oni iskoristiti za bolju podršku pacijentima . Io
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 188