GM Business & Lifestyle - Specijalno izdanje Industrija 4.0 Specijalno izdanje Industrija 4.0 - Page 11

Od početka čovečanstva, mi smo se razvijali da ignorišemo konstantne (čak i ako postoje stalne promene – kao što su godišnja doba) da bismo prepoznavali i borili se sa “neuobičajenim promenama” (koje bismo generalno tumačili kao pretnje). Nemogućnost da se ignoriše predvidljiva promena i fokus na spoljne promene će verovatno dovesti do evolutivne mane i izumiranja. Da bi se povećala verovatnoća našeg opstanka, naši umovi su nas učinili nesvesnim promene (snabdevajući nas jednostavnijim i bezbednim kontekstom) i otpornijim na promenu (preferirajući “podrazumevanu opciju”, tj. status quo na koji smo navikli). Dakle, mi smo se razvijali da ignorišemo i borimo se sa promenom – bez obzira na želju da sebe posmatramo kao pokretače promena. Čak i velike promene koje smo stvorili u stvari imaju za cilj da minimiziraju promenu oko nas (npr. stanovanje/klimatizacija/itd.). Naša sposobnost da ignorišemo promenu rezultira “okruženjem bez buke” u formi pribežišta koje podržava sigurnost i familijarnost, dobro uspostavljene rutine i predvidljive 1. Pristrasnosti koje se odnose na pojedince Efekat minimalne izloženosti Sa postojećim stanjima se srećemo češće nego sa neredovnim, stoga će ona biti shvaćena kao istinitija i vrednovana kao bolja Pristrasnost upečatljivosti Precenjivanje informacija i događaja koji su jasniji, lako dostupni i češći Efekat nasleđa Ljudi cene mogućnosti koje imaju više nego mogućnosti koje ne poseduju ishode. Urođeno, naši umovi se mogu posmatrati kao mehanizmi zadovoljstva, revnosni u traženju minimalno održivog rešenja koje će najverovatnije braniti i održavati uspostavljenu ravnotežu (tj. “status quo”). Kao što su mnoga iskustva pokazala, naši umovi često biraju “da ne biraju” time se opirući promeni. Opredeljenje za status quo proizilazi iz nekoliko dobro poznatih efekata/pristrasnosti. Prvi set pristrasnosti. se odnosi na sklonost mozga ka poznatom/familijarnom. “Efekat minimalne izloženosti” je psihološki fenomen uz pomoć koga ljudi nastoje da razviju preferenciju za stvari jedino zato što su im prvobitno bili izloženi. Slično, “pristrasnost upečatljivosti”, rezultat dostupnosti heuristike, implicira da smo skloni da precenjujemo stvari kojima smo češće izloženi - tako preferirajući status quo (kome smo često izloženi) u odnosu na nepostojeća stanja koja se eventualno pojavljuju kao rezultat promene. Na kraju, “efekat nasleđa” podrazumeva da, sa promenom, imamo tendenciju da izgubimo ono što već imamo – tako preovlađuju mogući gubici i otuda se favorizuje status quo. ISpecijalno izdanje :: Industrija 4.0 Od početka čovečanstva, mi smo se razvijali da ignorišemo konstantne (čak i ako postoje stalne promene – kao što su godišnja doba) da bi- smo prepoznavali i borili se sa “neu- običajenim promenama” (koje bi- smo generalno tumačili kao pretnje). Nemogućnost da se ignoriše pred- vidljiva promena i fokus na spoljne promene će verovatno dovesti do evo- lutivne mane i izumiranja. Da bi se povećala verovatnoća našeg opstan- ka, naši umovi su nas učinili nesves- nim promene (snabdevajući nas jed- nostavnijim i bezbednim kontekstom) i otpornijim na promenu (preferirajući “podrazumevanu opciju”, tj. status quo na koji smo navikli). Dakle, mi smo se razvijali da ignorišemo i borimo se sa promenom – bez obzira na želju da sebe posmatramo kao pokretače promena. Čak i velike promene koje smo stvorili u stvari imaju za cilj da minimiziraju promenu oko nas (npr. stanovanje/klimatizacija/itd.). Naša sposobnost da ignorišemo promenu rezultira “okruženjem bez buke” u formi pribežišta koje po- država sigurnost i familijarnost, do- bro uspostavljene rutine i predvidljive 1. Pristrasnosti koje se odnose na pojedince Efekat minimalne izloženosti Sa postojećim stanjima se srećemo češće nego sa neredovnim, stoga će ona biti shvaćena kao istinitija i vrednovana kao bolja Pristrasnost upečatljivosti Precenjivanje informacija i događaja koji su jasniji, lako dostupni i češći Efekat nasleđa Ljudi cene mogućnosti koje imaju više nego mogućnosti koje ne poseduju ishode. Urođeno, naši umovi se mogu posmatrati kao mehanizmi zadovoljs- tva, revnosni u traženju minimalno održivog rešenja koje će najverovat- nije braniti i održavati uspostavljenu ravnotežu (tj. “status quo”). Kao što su mnoga iskustva pokazala, naši umo- vi često biraju “da ne biraju” time se opirući promeni. Opredeljenje za sta- tus quo proizilazi iz nekoliko dobro poznatih efekata/pristrasnosti. Prvi 6WB&7G&67F6RF667BvFf֖ƒЦ&( VfVB֖R[V7F( ЦR6ZfVVWHrvƧVF7FRF&fR&VfW&V6R7Gf&VFF ZF7R'f&BЦ&ƒ[V6ƜH( &7G&67@W\HFƦf7F( &WVFBF7GW7FWW&7FRƖ6&F66F&V6VVV7Gf&6 H\ZHvP[VF&VfW&&\Hv7FGW2V𢆶R6 HW7F[V撒RF7PW7F\Hv7F6RWfVGRЦfƧVR&WVFB&VR&R( VfVB6\I( G&VRЧfF6&VFVFVЦ6RFwV& ZFf\Hr( 0F&VfIVRw\HvwV&6GRЦF6Rff&VR7FGW2Vक7V6FRGW7G&B