GM Business & Lifestyle #119 IO 119 PDF | Page 25

to­ga bi mo­gla da se na­pra­vi zna­čaj­ni­ja
na­gra­da. Ili bi tu na­gra­du mo­žda tre­ba­
lo da po­de­li­mo u kla­se po­put mar­ke­ti-
n­ga, ino­va­ci­ja, ljud­skih re­sur­sa i fi­nan­si­ja.
A mo­gli bi­smo i da or­ga­ni­zu­je­mo “Oskar
struč­no­sti” sa na­gra­da­ma, na pri­mer, za
naj­hu­ma­ni­jeg še­fa, še­fa go­di­ne itd.
Znam da mno­go slič­nih stva­ri već po­
sto­ji. Ne­ko­li­ko li­sto­va i ma­ga­zi­na je sti­
dlji­vo za­po­če­lo rad na na­gra­da­ma ovog
ti­pa. No, ta ime­no­va­nja ni­su do­volj­no
pri­zna­ta. Sva­ka­ko ne to­li­ko da bi mo­gla
da za­me­ne mi­li­on­ske na­dok­na­de ko­je
do­no­se pro­gra­mi bo­nu­sa.
Uz do­bar mar­ke­ting jed­no ova­kvo
ime­no­va­nje bi mo­glo da pre­ra­ste u ne­
što što bi mo­glo da za­me­ni mi­li­on­ske
bo­nu­se ko­ji slu­že sa­mo da po­ka­žu da je
ne­ko ne­pri­ko­sno­ven na tr­ži­štu.
Po­treb­no je, me­đu­tim, da se sve to
po­dig­ne na vi­ši ni­vo.
Kli­ce se, kao što sam re­kao, mo­gu
pro­na­ći u po­je­di­nim udru­že­nji­ma po­slo­
da­va­ca i in­te­re­snim or­ga­ni­za­ci­ja­ma. Ali
još ni­je do­stig­nut ni­vo ko­ji je neo­p­ho­
dan da bi ime­no­va­nje mo­glo da oba­vlja
funk­ci­ju o ko­joj je ov­de reč.
No­be­lo­va na­gra­da za eko­no­mi­ju je ne­
što če­mu bi bi­lo vred­no stre­mi­ti, ali je
ona s dru­ge stra­ne ne­do­sti­žna “obič­nim”
ru­ko­vo­di­o­ci­ma pred­u­ze­ća. Da­kle, ve­ro­
vat­no tre­ba da ci­lja­mo za ni­jan­su ni­že…
Si­gur­no bi­smo mo­gli da osmi­sli­mo bo­
lje kri­te­ri­ju­me od po­me­nu­tih, no njih sam
na­veo samo pri­me­ra ra­di.
Ni­ko ne tvr­di da je sve ovo la­ko. Ali ve­
ro­vat­no nam se is­pla­ti da raz­mi­šlja­mo u
tom prav­cu. Si­gur­no s pra­vom ve­ru­je­mo
da bi di­rek­to­re ko­ji već po­se­du­ju de­se­ti­
ne mi­li­o­na kru­na vi­še sti­mu­li­sa­la pa­žnja
dru­gih, pre sve­ga ko­le­ga, ne­go do­dat­
ni mi­li­o­ni na već po­za­ma­šnim ban­kov­
nim ra­ču­ni­ma.
Na na­uč­nom po­lju je za­ni­mlji­va pri­ča o
Džo­nu Ke­šu, do­bit­ni­ku No­be­lo­ve na­gra­
de za eko­no­mi­ju 1994. godine, o ko­me
je sni­mljen film “Blistavi um“ re­ži­se­ra Ro­
na Ha­u­ar­da. Na­kon što je po­zna­ti struč­
njak po­sti­gao fan­ta­stič­ne re­zul­ta­te, ko­le­
ge su mu po­klo­nile po jed­no svoje lično
na­liv­pe­ro. Sce­na u ko­joj mu je­dan po je­
dan ko­le­ga do­de­lju­ju na­liv­pe­ro osta­vi­la
je na me­ne sna­žan uti­sak. Do­bi­ti ova­kvo
pri­zna­nje od osta­lih pri­zna­tih na­uč­ni­ka
mo­ra da je bio sja­jan ose­ćaj. Ni u ovom
slu­ča­ju ne mo­gu da za­mi­slim ne­ku dru­
gu na­gra­du ko­ja bi mo­gla da se po­re­di s
tim do­ži­vlja­jem!
Nas na­rav­no sti­mu­li­šu raz­li­či­te stva­
ri. Ne­ki bi re­kli da je pa­žnja ko­le­ga ba­
nal­na stvar. Ipak je va­žna sa­mo eko­nom­
ska stvar­nost. Da, si­gur­no je da ne po­
sto­ji sa­mo jed­na stvar ko­ja sve nas mo­
ti­vi­še. Mo­ti­vi­šu nas raz­li­či­te stva­ri. Ne­ke
mo­ti­vi­še pa­žnja dru­gih. Dru­ge mo­ti­vi­šu
rad­ni iza­zo­vi sa­mi po se­bi. Ne­kog tre­ćeg
ma­te­ri­jal­ne na­dok­na­de. Za­to je va­žno da
ot­kri­je­mo šta je ono što mo­ti­vi­še i pri­
ja upra­vo na­šem ključ­nom oso­blju. Bu­di­
te si­gur­ni da to ni­je uvek no­vac. Ali, ako
se ne nu­di ni­šta dru­go, za­što ga od­bi­ti.
Že­lim sa­mo da na­gla­sim da po­sto­
ji i mo­že da se na­đe al­ter­na­ti­va ma­te­ri­
jal­nim na­gra­da­ma. Ako ta­kve al­ter­na­ti­ve
ne­ma, mi­li­o­ni po­sta­ju je­di­ni na­čin da se
upo­re­di­mo sa dru­gi­ma. Ali ko­li­ko vre­me­
na i ener­gi­je smo stvar­no ulo­ži­li u pro­
na­la­že­nje al­ter­na­ti­ve ma­te­ri­jal­nim na­gra­
da­ma? To tre­ba da po­sta­ne naš bu­du­ći
iza­zov. Pr­vo tre­ba da na­u­či­mo da do­bro
me­ri­mo i pre­po­zna­je­mo ono što je va­žno
za pred­u­ze­će i na šta pri­tom po­je­di­nac o
ko­jem je reč mo­že da uti­če. Za­tim tre­ba
da ot­kri­je­mo šta mo­ti­vi­še tog po­je­din­ca
ili gru­pu ka­ko bi­smo zna­li šta da mu po­
nu­di­mo kao na­gra­du za do­bar re­zul­tat.
Šte­ta što je de­ba­ta ko­ja je vo­đe­na po­
sled­njih go­di­na do­ve­la u pi­ta­nje po­jam
bo­nu­sa. Jav­no mnje­nje po­ne­kad do­ži­vlja­va
bo­nus kao pro­iz­vo­ljan si­stem na­gra­đi­va­nja
ko­ji vi­ši še­fo­vi ko­ri­ste da na­gra­de sa­mi se­
be. Reč bo­nus bi pak tre­ba­lo da nas aso­
ci­ra na ne­što što do­bi­ja­mo kao do­da­tak.
Bo­nus će se ta­ko i do­ži­vlja­va­ti kad ga bu­
de ­mo do­de­lji­va­li po­je­din­ci­ma ko­ji su ulo­
ži­li van­red­ne na­po­re u svo­je pred­u­ze­će na
po­lji­ma ko­ja su od ključ­nog zna­ča­ja za or­
ga­ni­za­ci­ju i pri­tom po­sti­gli ve­će re­zul­ta­te
ne­go što se od njih u po­čet­ku oče­ki­va­lo.
Ta­da će kri­ti­ka za­mre­ti, a bo­nus će po­je­
din­ci­ma da­ti do­dat­ni pod­strek ko­ji pri­želj­
ku­ju vla­sni­ci i upra­va.