posledica toga, ne garantuje održivo
poboljšanje ekonomija zavisnih od
ekonomske aktivnosti u evrozoni.
Spremnost zemalja jadranskog regiona
da trguju na inostranom tržištu raste
u poslednjih nekoliko godina. Odnos
izvoza i BDP-a premašio je 50%, čineći
ga uporedivim sa odnosima u nekim
centralnim i istočnim ekonomijama. Ovaj
odnos je još veći u Sloveniji gde izvoz
zauzima ¾ BDP-a.
Istovremeno, domaća tražnja ostaje
važna komponenta ekonomskih per-
formansi regiona Balkana. Pogodovala
xxx
su joj poboljšanja na tržištu rada uz
smanjenje stope nezaposlenosti u
zemljama regiona.
Ipak, u slučaju Bosne i Hercegovine
tržište rada je i dalje slaba tačka, sa
niskom stopom aktivnosti i visokom
nezaposlenošću žena. Uprkos tome,
ekonomija beleži jak rast, jer se zasniva
na širokom spektru. Bez sumnje, dopri-
nos dolazi i od snažnijeg rasta EU.
U slučaju Hrvatske, ekonomski opo-
ravak će ove godine biti relativno jak, pri
čemu će rast BDP-a iznositi 2,9%. Očekuje
se da će nezasposlenost dodatno opasti.
S druge strane, ekonomska aktivnost
će imati koristi od povećanja investicija
podržanih transferima iz budžeta EU.
Investicije su takođe bile razlog
sporijeg rasta u Makedoniji prošle
godine. Njihov pad je bio uzrokovan
pogoršanjem poslovnog poverenja
zbog političke krize, koja je takođe
ograničila javne infrastrukturne pro-
jekte. Trenutno, domaća potražnja i
snažan izvoz podržavaju rast, dok se
Makedonija i dalje oslanja na strane
investicije.
Crna Gora, Srbija i Slovenija će ove
godine porasti za više od 3%. Snažna
ulaganja pospešiće ekonomsku akti-
vnost. U okviru ove grupe, naročito
će Srbija i Slovenija imati koristi od
oporavka na širokom nivou”, analizira
stanje u ovom regionu Gžegor Sielevič.