žaliti na neažurno i nedovoljno
zalivanje promena. Sađenje promena
u bilo kojoj kompaniji koja nije još
profesionalizovana je u isključivoj
nadležnosti vlasnika ili vlasničke
strukture kompanije. Pokretanje
promena nije u nadležnosti bilo
kog angažovanog profesionalca, a
nezahvalna je čak i ako je odobrena
od strane vlasnika. Ne treba se
zanositi i zaboraviti najosnovniji po-
stulat preduzetništva: firma je čedo
svog vlasnika i liberalizam prepuštanja
najkrupnijih nadležnosti je uglavnom
velika zabluda. Profesionalizacija je
poželjan scenario, ali kada je završena,
vlasnik onda nije generalni direktor
nego predsednik nadzornog odbora.
Profesionalni menadžeri ne smeju
da se zanose mogućnošću da ne-
zavisno i po sopstvenom nahođenju
sade promene. Zalivanje, nadgledanje,
prskanje i tetošenje u pravcu ciljane
misije je, to mora biti jasno, njihov
elementarni posao. Zabluda sadnje,
imanentna svakom čoveku, ma koliko
bio profesionalan, mora da se zaobiđe.
Vlasnik, s druge strane, mora da
bude svestan svoje intimne veze sa
kompanijom i izbegavati ironična da i
ironična ne. Sadnja promena mora da
bude jasno definisana i da pravo na
izgovaranje reči „ne“ do kraja ostaje
u rukama vlasnika. Jasno definisane
nadležnosti i jasno definisana pravila
sadnje i zalivanja će produžiti radne
vekove i vlasnicima i menadžerima.
Vlasnici od menadžera očekuju
da poštuju pravila, menadžeri brzo
shvate da je efektivnije slediti vođe
nego zakone
Svaka organizacija ima svoja pravila,
nekada napisana, nekada nepisana i
jasna, a nekada nepisana i promenjiva,
neke standarde ponašanja unutar
organizacije. Ako rasporeda časova
nema, a obrazovni proces ipak teče
(što je u kompanijama više pravilo
nego izuzetak), onda otprilike zna-
te kada je matematika, kada čas
engleskog jezika a kada čas fizičkog.
U tom slučaju, učenici – profesionalni
menadžeri lakše rešenje pronalaze u
praćenju razrednog – vođe nego u
praćenju pravila.
„Ako nekome nije jasno šta želimo,
onda idite odavde“, reći će vlasnik
okupljenoj grupi zaposlenih, pogledom
tražeći potvrdu od dva najbliža saradnika
kojima takođe nije jasno šta želimo.
Blago će zažmuriti i klimnuti glavom,
tobože znajući šta želimo. Posledice
sistema u kojem „želimo da postanemo
i tržišni lider“ bez sistemskog usmerenja
prema definisanom cilju, istina, mogu
imati različite ishode. Zavisi koliko je
konkurenata takođe „odlučilo da bude
tržišni lider“ oslanjajući se na tehniku
slušanja i što ubedljivijeg izraza koji
govori: „Znamo, znamo šta hoćemo“.
Možda će se desiti da ljudi stvarno
razumeju i da stvarno iracionalno
kreiraju sistem koji će odozgo prema
dole podržati najbolje izbore vlasnika.
Verovatnoća je mala i ko želi – neka joj
veruje.
xxx