Odnos prema društvenim
problemima
Uopšteno, milenijalci nameravaju
da ostanu duže kod onih poslodavaca
koji su angažovani oko društveno
važnih pitanja kao što su obrazovanje,
nezaposlenost i zdravstvena pomoć,
a oni najoptimističniji u vezi sa na-
pretkom svoje zemlje skloniji su
da informišu svoje poslodavce o
svom učestvovanju u rešavanju širih
društvenih i ekonomskih problema.
Gledano u celini, stavovi milenijalaca
o poslovnom okruženju i dalje su
sve bolji. Već treću godinu zaredom
raste broj ispitanika koji smatraju da
se njihovi poslodavci ponašaju etično
i da čelni ljudi doprinose stvaranju
kvalitetnijeg društva. Manji je broj onih
koji smatraju da se poslovni subjekti
rukovode isključivo ostvarivanjem
dobiti i svoje prioritete određuju vodeći
vrlo malo računa o društvu.
Mada je šest od deset milenijalaca
izjavilo da su multinacionalne kor-
poracije imale pozitivan uticaj na
probleme koji ih najviše muče, smatraju
da velike organizacije mogu da učine
mnogo više.
„Prošlogodišnji događaji bili su
poziv za buđenje i privrednim i
političkim liderima“, kaže Macura.
„Poslovna zajednica može i mora da se
fokusira na pesimizam mladih dajući
veći doprinos zajednici. U najboljoj
smo poziciji da se usredsredimo na
rešavanje najvećih problema društva i
preuzmemo ulogu lidera na putu ka
stvaranju ekonomskog sistema koji bi
funkcionisao za svakoga.“
Fleksibilni uslovi rada
Sveukupno, 84% milenijalaca je
izjavilo da u svojim organizacijama ima
određenu mogućnost fleksibilnosti u
radu, a 39% reklo je da rade u uslovima
xxx
visoke fleksibilnosti. Smatraju da
fleksibilni uslovi rada doprinose većoj
produktivnosti i angažovanosti radnika
i istovremeno pobuđuju dobar osećaj,
doprinose zdravlju i sreći zaposlenih.
Čini se da su oni koji rade u fle-
ksibilnim uslovima odaniji svojim
poslodavcima i dva i po puta su
skloniji tvrdnji da se mogućnost fle-
ksibilnog rada pozitivno odražava
na finansijske rezultate od onih koji
rade u organizacijama koje imaju
rigidnije uslove rada. Dve trećine onih
sa mogućnošću rada u fleksibilnim
uslovima kažu da veruju u to da nji-
hove kolege to znaju da prepoznaju,
a 78% smatra da uživaju poverenje
svojih neposredno nadređenih.
Automatiz acija – pretnja i
prilika
Automatizacija nesumnjivo budi
strah – 40% ispitanika je vidi kao
pretnju svom radnom mestu; 44%
očekuje smanjenje potražnje za
sopstvenim veštinama; većina veruje
da će morati da se prekvalifikuje; 53%
smatra da će automatizacija dovesti
do depersonalizacije. Nasuprot tome,
mnogi ispitanici – naročito milenijalci
koji se smatraju „super povezanim“
automatizaciju vide kao priliku za
delovanje koje donosi dodatnu vred-
nost, odnosno kreativnost i učenje
novih veština.
Traži se otvorenost i strastvenost, ne
radikalnost. Ispitani milenijalci, uopšteno
gledano, ne podržavaju lidere čiji su
stavovi kontroverzni, unose razdor ili
teže radikalnim umesto postupnim
promenama. Bolje se osećaju kada
poslovni i politički lideri govore je-
dnostavnim jezikom i bez uvijanja.
Saradnja poslovne
zajednice i države
Iz perspektive rešavanja društvenih
problema, milenijalci se podjednako
dele na one koji veruju u dobru
saradnju između poslovne zajednice i
države (49%) i one koji u to ne veruju
(48%). Samo 27 % ispitanika smatra da
saradnja između poslovnih subjekata i
države ide u korist građana, odnosno
društva.
Milenijalci su blagonakloni prema
generaciji Z, populaciji do navršenih
18 godina života, jer smatraju da imaju
izrazite informatičko-tehnološke veštine
i sposobnost kreativnog razmišljanja.
Šest od deset milenijalaca smatra da će
generacija Z imati pozitivan uticaj kako
bude rastao njihov udeo na radnim
mestima, što je istaknutije na tržištima
u razvoju (70%) nego na zrelim tržištima
(52%).