je prepoznato kao logika strategije i zatim korišćenje te logike kao vodilje za buduće aktivnosti . Važno je istaći da se oba izazova temelje na razumevanju logike strategije , no vrlo često se premalo pažnje posvećuje strateškoj logici .
Iako u jednom trenu odabrana strategija može dovesti do neuspeha jednih , tokom vremena ista definisana strategija ostvaruje izuzetne rezultate na globalnom nivou kod drugih kompanija . Modeli pretplate za reprodukciju muzike ( Pandora , Spotify vs . Napster ) samo su jedan od mnogih primera koji govore tome u prilog . Isti oni koji su govorili kako modeli pretplate nisu dobra strategija danas je zagovaraju , a čak je i Apple lansirao takvu uslugu .
Problem je što je neuspeh ovde podatak , a ne logički argument . Podaci ne govore sami za sebe , neuspesi imaju brojne uzroke , zbog čega je potrebno logičko prosuđivanje kako bi se objasnili razlozi neuspeha . Koja god dijagnoza bila , logika je nužna da bi razlučila zašto kompanije uspevaju i propadaju . Kako bi dobro dijagnostifikovali , potrebno je sistematično razlikovati neuspeh od uspeha . Trenutna maksima „ propadni brzo i jeftino “ i slični pristupi dizajnirani su kako bi otkrili uspehe i neuspehe bez uništavanja kompanije . Takve tehnike su ponekad izuzetno korisne za proces učenja . Važno je imati na umu da ove tehnike pružaju pristup podacima . Na nama je da objasnimo podatke , a to zahteva logiku .
Vođenje rasta
Lider rastuće kompanije , pre svega , mora pokazivati put . Bolje je biti usmeren na pogrešan put nego ostavljen bez jasnog smera . Iako je pogrešan put još uvek pogrešan , lakše ga je ispraviti nego ne imati smjer uopšte . Ukoliko je potrebno istaknuti nešto iz vođenja rasta , to je pokazivanje puta .
No , uz toliko konfliktnih zahteva i ciljeva unutar organizacije , pokazivanje puta je izuzetno teško . Liderstvo se čini poprilično jednostavnim kada u obzir uzmemo pokazivanje na vrh planine . U praksi , liderstvo se odnosi na odluke i odabir brojnih konfliktnih prioriteta . Zbog toga je potrebna strategija .
Mnoge kompanije nemaju jasno definisan put . Problem je u zanemarivanju strategije . Smislena strategija daje logičke smernice , a patnja od zanemarivanja strategije jasno se prepoznaje kada ljudi unutar organizacije ne znaju da razreše konfliktne prioritete . Ovde ne govorimo o misiji kompanije niti detaljnim strateškim planovima , već o radnoj definiciji cilja kompanije koji svaki zaposleni može slediti i na osnovu njega delovati . Vrlo često lideri smatraju da pokazuju put , a zapravo pružaju formalnu strukturu . Sociolozi su dokumentovali da kada su suočeni s osećajem zbunjenosti , ljudi se okreću formalnoj ili proceduralnoj racionalnosti kako bi stvari napravili na strukturiran i prikladan način . Struktura sama po sebi ne umanjuje zbunjenost , već pojednostavljuje kontradikcije s kojima se susrećemo . Strategija je i dalje potrebna kako bi se problem rešio . Ukoliko je struktura postavljena bez strategije , zbunjenost se na kraju može povećati . Primer matrične organizacijske strukture sa tri nivoa odlučivanja samo govori tome u prilog . Struktura je samo polovično rešenje . Liderstvo i dalje mora pokazivati put , kako bi srednjem menadžmentu dalo jasne smernice za rešavanje kontradikcija otkrivenih od organizacijske strukture .
Vođenje promena
Vođenje kroz primer pokazuje put , ali vođenje kroz dizajn stvara sistem koji pronalazi put . Oni koji vode primerom su autentični jer sprevode reči u dela . No , s druge strane , ograničeni su vlastitim znanjima i mogućnostima . Oni koji vode dizajnom nisu nužno oni koji inoviraju , pa vrlo često nisu ni uključeni u konkretne odluke da bi se posao odradio . Umesto toga , oni grade kulturu , rutine i strukturu unutar koje drugi mogu da rastu . Uz ispravan pristup , takvo liderstvo stvara organizaciju koja ima mogućnost pomeranja granice . Uz vođenje dizajnom posao lidera nije poznavanje budućnosti , već stvaranje organizacije koja otkriva budućnost .
Vođenje dizajnom je pogotovo efikasno u vremenima promena , jer tada je bilo kojem pojedincu teško znati šta dolazi . Globalno gledajući , uspešni lideri kroz istoriju većinom nisu prepoznali i predvideli budućnost u kontekstu poslovanja . Upravo zato vođenjem kroz dizajn se ne mora znati što je sledeće , već stvoriti organizacija koja će otkrivati mogućnosti koje su se činile nezamislivima .
Prijavite se za predavanje profesora Barnetta i poslušajte vodeću osobu u svetu na području liderstva !
Rok prijave : 07 . 04 . 2017 .
Više informacija o programu možete pronaći na www . apb . rs xxx