GM Business & Lifestyle #106 - Page 14

Novo, polirano i dopunjeno izdanje knjige „Upravljanje promenama“ upravo to čini. Isto, a drugačije A šta je novo napisao dr Adižes? Ako treba da prepričam onda će onima koji su ga čitali sve zvučati znano. Dok smo živi biće promena, one dovode do problema koje rešavamo tako što donosimo dobre odluke i efikasno ih sprovodimo. U tom procesu doći će do konflikta stilova i interesa, a oni će biti konstruktivni ako gajimo klimu poštovanja i poverenja. Takva organizaciona kultura se postiže definišući zajedničku misiju, funkcionalnu strukturu, obezbeđujući procese u kojima sarađuju zreli xxx ljudi. Sve ovo pobrojano predstavlja organizacionu transformaciju koja je neophodna da bismo upravljali promenama. Tačka. Ovo izdanje, manje po obimu od originala, revidirano je i dopunjeno argumentima za participativno upravljanje koje se bazira na poštovanju i poverenju. Iz krajnosti u krajnost Adižes ovim delom cementira participativno upravljanje kao srednji put, put između dve krajnosti koje su prisutne u vođenju i upravljanju organizacijama od kojih se jedna primenjuje a druga propagira. Participacija u upravljanju kao srednji put nije kompromis ili prosek između dva ekstrema, već je realnost. Prva krajnost nije popularna među teoretičarima menadžmenta, ali je rasprostranjena među praktičarima. Praktikuju je, spolja posmatrano, harizmatični lideri koji autistično čvrstorukaški rukovode, okruženi poltronima i sledbenicima koje ponekad puste ili čak povedu na tim bilding program. Zahtevaju bezprigovornu poslušnost sopstvenim odlukama. Druga krajnost lepše zvuči, trend je u godinama koje upravo živimo, a krije se pod raznoraznim fanki, holokracijskim, art of feedback pristupima. Bilo da je reč o umetnosti radi umetnosti ili najboljim namerama autora ovaj put realnost ne uvažava. I ja bih voleo da je ovo pravi put, ali... Dok jednog dana, za nekoliko stotina