sekutiće? Kako učestvovati u ritualima
razmetljivosti bez uticaja mode?
Kôdovi mode
Sudeći prema medijima, kako elektronskim tako i štampanim, savremena
kultura je podređena kôdovima mode u
svim svojim aspektima. Moda se upliće
svuda, ona nudi savete za sve, od boja
i dezena, parfema i šminke, boje očiju
i obima struka, načina komuniciranja,
do tipa hrane, restorana i destinacije
za letovanje. Tačno znamo šta nam je
činiti, od uređenja stana do uređenja
duše.
Ali moda je, posebno u okrilju
masovnog društva, paradoksalan
fenomen. Jer istoga časa kada se nametne kao trend, kada postane “moda”
i u bukvalnom smislu reči obezbedi
xxx
sebi sledbenike, kada biva masovno
prihvaćena, automatski prestaje da
bude moderna. Kratkotrajnost trendova mode daje za pravo dijalektici,
koja potvrđuje da je njeno ostvarenje
istovremeno i znak njenog ukinuća.
Originalnost, stalna promena i
kratkotrajnost, zajednički su imenitelj
savremene mode i medijske kulture.
A u stvari, prirodni zagrljaj mode i medija, za mnoge ljude je
preobrazio značenje potrošnje. Slaveći Novo, mediji su skinuli krivicu
sa čina kupovanja, oslobodili grča
fenomen potrošnje i učinili demodiranim koncept štednje. Danas
se svekolika potrošnja odvija pod
znakom mode, a „imperativi” mode,
zapravo su istovremeno i imperativi
trošenja, prestiža i time društvenog
prepoznavanja i grupisanja.
Diktatura trendova
Biti u trendu svojevrsna je društvena
obaveza, čiji opoziv predstavlja
nesposobnost da se isti prati. Biti
„demode” danas predstavlja novu
formu društvene stigme, neku vrstu
ozloglašenosti i socijalnog isključenja,
kojom nas kultura kažnjava za
neposlušnost pred „diktaturom trendova”. Savremeni čovek, ukoliko neće
da bude društveno marginalizovan i
tretiran kao autsajder, samo treba da
se prepusti glavnim tokovima modnih
trendova, a time i društvenoj obavezi
trošenja.
Za razliku od medija, moda je
uglavnom lahorasta i bezazlena. Ali
baš zato moramo biti oprezni da nas
groznica trošenja ne bi u krajnjem
ishodu iscrpla.