bi pola orkestra sviralo džez, a druga
polovina uživala u izvođenju turbofolka. Bilo bi to teško za slušanje ili,
što reče jedan narodnjak: „Dobri ovi
džezeri, samo mnogo greše“.
Menadžer – novinar ili
poslastičar
Za novinare kažu da su univerzalne
neznalice. Sele se iz sportske redakcije
u ekonomiju ili politiku, a onda završe
po kazni na izveštavanju sa pijace,
poznatom kao pijačni barometar
cena. Kako je sa menadžerima?
Postoji nešto što možemo nazvati
„prokletstvo direktora“, a to je da
se od direktora očekuje da zna sve
o svojoj firmi, biznisu u konkretnoj
branši kojom se firma bavi, nacionalnoj ekonomiji, obavezno o
svetskoj privredi, i naravno, čestici
iz Cerna. U takvoj situaciji, takvom
mudracu nikakvo dodatno znanje
ili trening nisu potrebni, zar ne? Da
Buda lično negde drži konsultacije, pa
da eventualno razmislimo.
Mistifikacija zanata menadžera će
uvek postojati. Hajde da vidimo kako
stvari stoje kod nekog drugog kolege
zanatlije, na primer poslastičara, čiji se
zanat graniči sa umetnošću. Vrhunski
majstor možda i zna kako se dobija
šećer iz trske na Kubi, ali svakako
ne zna potpuni hemijski sastav
prehrambenih boja koje koristi. Da je
direktor, ne bi mogao sebi to da dopusti,
jer bi imao prokletstvo obaveznog
sveznanja. A tek da potraži neki novi
recept ili doda neki novi sastojak… Kao i
poslastičar, i direktor može biti vrhunski
majstor. Ali isto tako može zakuvati kašu
koju je teško pokusati.
Zablude o bitnosti
menadžerske funkcije
Kad se kaže „volite se, ljudi“, to ne
znači „volite sebe, ljudi˝. Često postoji
zaljubljenost menadžera u onog što
radi i ono šta radi, da ne kažemo lik
i delo, to jest u značaj sopstveni ili
svoje službe u firmi (službe, a ne tima,
kao što bi trebalo). Ova pojava se ne
odnosi samo na sam vrh kompanije,
već može da se raširi i do najnižih
pozicija u firmi. Davno sam radio
u jednoj odličnoj firmi koja je još
uvek bila u go-go fazi. Prodaja je
rasla skoro eksponencijalno. Firma je
bila otvorena za nove ideje i svi su
ih davali. Vrlo često su te ideje bile
razlog za još veći rast. Ipak, ostala
je zapamćena ideja šefa smene (da,
da i on je menadžer) u magacinu,
magacionera Moce. On je zatražio da
ga direktor primi, jer ima ideju kako da
podignemo prodaju za sigurnih 50%.
Ko da propusti takvu ideju? Onda je
Moca, sav važan, došao kod direktora
i rekao: „Vi znate da mi u magacinu
imamo veliku gužvu, dve smene i
da jedva stižemo da upakujemo svu
robu?“. Direktor je klimnuo glavom.
„E, sad zamislite da uvedemo treću
smenu. Mogli bismo da upakujemo
još 50% više robe, što znači da bi
prodaja skočila za 50%!˝, zaključi
Moca pobedonosno. Ne, ovo nije
vic. Ovo se stvarno desilo, kao što se
svakodnevno dešavaju manje vidljive
zablude o bitnosti. Zablude o bitnosti
menadžerske funkcije iz koje mora da
proizađe srazmerna genijalnost.
Konstantnost promena
Dobra vest je da se danas sve
odigrava brzo i da su promene vidljive
u vrlo kratkom roku. U Sjedinjenim
Državama ljudi su menjali posao
svakih pet godina. Da li je to potrebno
i danas, kada se mnoge grane
industrije suštinski promene za samo
pet godina? Promene su sve brže i
ono što je sigurno – nije dosadno i
ako ne promenite firmu mnogo toga
neće biti isto, jer je novi način biznisa
već promenio vaš posao. Većina ljudi
ne voli promene. I to je uobičajeno, s
tim da to nisu pokretači napretka. U
današnjem svetu ima raznih trendova,
nisu sve promene pozitivne. Ako vi
nećete nešto da promenite, promene
će doći kod vas. Neko će drugi to
uraditi. I možda vam se to onda neće
svideti. Možda je zabavnije da zbog
toga promene pokrenete baš vi.
Adizes Leadership Program
O tome kako biti bolji, ono što danas zovemo lider, kako voditi organizacije i organizacione jedinice da budu uspešne i kratkoročno i dugoročno, na sistematičan i organizovan način
možete saznati od 20. oktobra 2016. kao učesnik VII generacije Adizes Leadership Programa.
Više informacija o sedmoj generaciji Adizes Leadership Programa, koja počinje sa radom u
oktobru 2016. možete dobiti na [email protected].
xxx