prof. dr Radovan Bigović
P
ostoje različiti vidovi zadužbi-
narstva. Danas se obnavljaju
stare i stvaraju nove zadužbine:
crkvene, kulturne, naučne, prosvetne,
umetničke, zdravstvene, humanitarne…
Osnivaju se mnogi fondovi, fondacije i
zadužbine. Neke nastaju iz nesebične
ljubavi prema ljudima i u slavu Božiju,
druge u slavu vlastitog ega (dajem da
bih dobio). Jedni zadužbinari postaju da
se ne zna, drugi da bi se znalo i o tome
govorilo. Jedni daju da bi dobili, drugi
daju a ništa ne traže. Zadužbine nastaju
iz čovekove težnje i želje da se pobedi
smrt i ništavilo, da bi se pretrajalo u
istoriji. Zato zadužbinarstvo nije izda-
tak i gubitak, već najveći dobitak.
Zadužbinarstvom se čovek gradi i
izgrađuje, menja i preobražava, izlazi iz
sebe, saživljava se sa drugim, nadilazi
vreme i istoriju. Njime oplemenjuje
narav i karakter. Što više daje više ima,
tako makar narod veruje.
Uloga države
U svakom društvu i narodu u svim
epohama ima nevoljnih i nemoćnih,
hendikepiranih, onih koji ne mogu da
obezbede sebi uslove za život. Sudbina
takvih zavisi od drugih. Zadužbinarstvo u
tom kontekstu nije samo etička kategorija
dostojna poštovanja, već uslov opstanka
mnogih. Briga o nevoljnim i nemoćnim
ne može da zavisi samo od milosrdnog
duha, čovekoljublja i dobrotoljublja
pojedinaca. Za to je neophodna planska
socijalna politika koju treba da reguliše i
usmerava država. Ona treba da podstiče
zadužbinarstvo na razne načine: kroz
podsticajne zakone, edukaciju i afir-
maciju zadužbinarskog duha. Pored
države važan doprinos unapređivanju
zadužbinarstva treba i mogu da daju
druge institucije, obrazovne, kulturne,
humanitarne i medijske.
Hrišćanski etos
Zadužbinarstvo se može unaprediti
prvenstveno promenom načina mi-
šljenja i postojanja, izgradnjom kod
ljudi svečovečanskog uma, brige,
odgovornosti i ljubavi. Svetu je danas
neophodna prevashodno jedna „civi-
lizacija” ljubavi, jedan solidarni i inte-
gralni humanizam. Takva civilizacija
stvara se prvenstveno na temeljima
vere i ljubavi, na hrišćanskom etosu,
gde osnovni cilj života postaje pobeda
sebičnosti i egoizma, otvaranje prema
drugome, davanje sebe i svega što
čovek ima drugome, a za uzvrat ne tra-
žeći ništa...