GM Business #118 GM 118 - Page 21

prof. dr Radovan Bigović P ostoje različiti vidovi zadužbi- narstva. Danas se obnavljaju stare i stvaraju nove zadužbine: crkvene, kulturne, naučne, prosvetne, umetničke, zdravstvene, humanitarne… Osnivaju se mnogi fondovi, fondacije i zadužbine. Neke nastaju iz nesebične ljubavi prema ljudima i u slavu Božiju, druge u slavu vlastitog ega (dajem da bih dobio). Jedni zadužbinari postaju da se ne zna, drugi da bi se znalo i o tome govorilo. Jedni daju da bi dobili, drugi daju a ništa ne traže. Zadužbine nastaju iz čovekove težnje i želje da se pobedi smrt i ništavilo, da bi se pretrajalo u istoriji. Zato zadužbinarstvo nije izda- tak i gubitak, već najveći dobitak. Zadužbinarstvom se čovek gradi i izgrađuje, menja i preobražava, izlazi iz sebe, saživljava se sa drugim, nadilazi vreme i istoriju. Njime oplemenjuje narav i karakter. Što više daje više ima, tako makar narod veruje. Uloga države U svakom društvu i narodu u svim epohama ima nevoljnih i nemoćnih, hendikepiranih, onih koji ne mogu da obezbede sebi uslove za život. Sudbina takvih zavisi od drugih. Zadužbinarstvo u tom kontekstu nije samo etička kategorija dostojna poštovanja, već uslov opstanka mnogih. Briga o nevoljnim i nemoćnim ne može da zavisi samo od milosrdnog duha, čovekoljublja i dobrotoljublja pojedinaca. Za to je neophodna planska socijalna politika koju treba da reguliše i usmerava država. Ona treba da podstiče zadužbinarstvo na razne načine: kroz podsticajne zakone, edukaciju i afir- maciju zadužbinarskog duha. Pored države važan doprinos unapređivanju zadužbinarstva treba i mogu da daju druge institucije, obrazovne, kulturne, humanitarne i medijske. Hrišćanski etos Zadužbinarstvo se može unaprediti prvenstveno promenom načina mi- šljenja i postojanja, izgradnjom kod ljudi svečovečanskog uma, brige, odgovornosti i ljubavi. Svetu je danas neophodna prevashodno jedna „civi- lizacija” ljubavi, jedan solidarni i inte- gralni humanizam. Takva civilizacija stvara se prvenstveno na temeljima vere i ljubavi, na hrišćanskom etosu, gde osnovni cilj života postaje pobeda sebičnosti i egoizma, otvaranje prema drugome, davanje sebe i svega što čovek ima drugome, a za uzvrat ne tra- žeći ništa...