Cashless Case Challenge 2017 je otvoren za studente treće, četvrte i pete godine osnovnih i post-
diplomskih studija svih fakulteta i viših škola u Srbiji i inostranstvu. Oni treba da formiraju tročlane
timove, ali nije obavezno da budu sa istog fakulteta.
Na sajtu www.uzmiracun.rs/cashless se nalazi se više informacija o takmičenju, a od 7. novem-
bra zainteresovani studenti mogu da preuzmu prijavni formular i case study odnosno zadatak
koji treba da reše. Rok za prijavu je 1. decembar. Petočlani žiri (NALED, Ministarstvo finansija,
Mastercard, Societe Generale banka i FON) izabraće najviše 10 najboljih timova koji su ponudi-
li originalna, sprovodiva i održiva rešenja, koja utiču na suzbijanje sive ekonomije i doprinose fi-
nansijskoj inkluziji mladih.
Finalne prezentacije i izbor najboljih radova zakaz ani su za 17. decembar. Pobednički tim osvojiće
plaćenu stručnu praksu za svakog člana u trajanju od šest meseci u NALED-u, kompaniji Master-
card i Societe Generale banci. U nagradnom fondu, između ostalog, nalaze se i tableti za članove
tri prvoplasirana tima, promocija radova pet najboljih timova na sajtu uzmiracun.rs i dr.
Keš u Srbiji koristi
59% građana
Istraživanje NALED-a sprovedeno
krajem septembra pokazuje da čak
59% građana isključivo koristi keš,
što je veliki izvor sive ekonomije.
Rezultati govore da bezgotovinsko
plaćanje žene preferiraju nešto više
od muškaraca. Kartice uvek ili često
koriste osobe između 30 i 44 godine
starosti (40%), a najmanje mladi
između 18 i 29 (18%) i stariji od 60
(samo 10% ispitanika).
Keš je primarno sredstvo plaćanja
za 98% osoba sa osnovnim ili nižim
obrazovanjem, dok više od polovine
visokoobrazovanih koristi kartice.
Takođe, više od polovine osoba
sa primanjima iznad 38.000 dinara
češće u prodavnici iz novčanika
izvadi karticu, a veoma retko oni
bez stalnih prihoda (samo 6%). U
Beogradu kartice redovno koristi 35%
stanovnika, sledi Vojvodina (27%), a
potom centralna Srbija (16%).
Građani Srbije razumeju
koncept sive ekonomije
Mastercard istraživanje o stavovima
građanja prema sivoj ekonomiji
iz februara 2017. je pokazalo da je
85% građana upoznato sa terminom
„siva ekonomija”, a da je najčešće
povezuju sa zapošljavanjem radnika
bez potpisanog ugovora (85%),
prikrivanjem celokupnog ili dela
prihoda neke firme kako bi se platili
niži porezi (75%) i neregistrovanjem
celokupnih ili jednog dela kupo-
prodajnih transakcija (72%).
Čak 69% građana je izjavilo da je
svesno toga da povećanje obima
elektronskih plaćanja i smanjenje
gotovinskih plaćanja pomaže da se
smanji nivo sive ekonomije, jer se na
taj način ograničavaju mogućnosti
trgovaca da sakriju svoje prihode.
Nakon što im je objašnjena veza
između sive ekonomije i elektronskih
plaćanja, 82% ispitanika je reklo da su
spremni da češće plaćaju karticama,
a 80% je za to da postoji regulativa
o obaveznom posedovanju POS ter-
minala za trgovce.
xxx