U
prava memorijalnog centra
se našla pred ozbiljnim pro-
blemom, svako predloženo
rešenje bilo je neprihvatljivo iz više
razloga. Zamena kamenih zidova je bila
previše skupa, postavljanje zaštitne žice
za ptice nije davalo zadovoljavajuće
rezultate, a i turisti su bili protiv toga.
Smanjenje frekvencije pranja kamene
fasade nije bilo prihvatljivo zbog
gubljenja sjaja belih mermernih zidova
po kojima je Memorijal bio poznat.
Međutim, možda i najveći problem bio
je nepoznat uzrok velike populacije
ptica koje su posećivale oblast…
Pitanjima do odgovora
Problem: Spoljnji zidovi Memo-
rijalnog centra se urušavaju.
• Zašto 1 – Zašto se spomenik
urušava?
Zato što se koriste jaka hemijska
sredstva za pranje spomenika.
• Zašto 2 – Zašto se koriste jaka
hemijska sredstva?
Zbog velike količine ptičijeg izmeta.
• Zašto 3 – Zašto je velika količina
ptičijeg izmeta na spomeniku?
Zbog velike populacije paukova u i
oko spomenika.
• Zašto 4 – Zašto je velika populacija
paukova oko spomenika?
Zbog velike populacije insekata.
• Zašto 5 – Zašto je velika populacija
insekata oko pomenika?
Zato što jako svetlo u večernjim
časovima privlači insekte.
Rešenje: Promeniti način na koji
se spomenik osvetljava.
Kako bi došli do korena problema
uprava Nacionalnog parka upotrebila
je osnovni alat Lean-Kaizen meto-
dologije poznat pod nazivom “5
Zašto” (5 Why), postavljajući pitanja
ekipi za održavanje spomenika.
xxx
Analiza korena
problema
Na prvi pogled moglo bi se reći da
alat “5 Zašto” spada u jednostavne
Lean-Kaizen alate, jer neodoljivo
podseća na naivna dečija pitanja
zašto, zašto…. i tako do granica
strpljenja. Međutim, činjenica da je
Taiči Ono ( jedan od rodonačelnika
Lean metodologije) jednom opisao
ovaj alat kao osnovu Tojotinog
naučnog pristupa, jer se ubraja u
metode analize korena problema,
možemo naslutiti da se ne radi o
naivnom pristupu, već da ovaj alat
sadrži i filozofsku prizmu pogleda
na problem, koja razotkriva suštinske
uzroke i veoma često dokazuje da
se u korenu problema nalazi ljudski
faktor, a ovaj alat ga imenuje. Zato
se njime služe samo najveštiji Lean
konsultanti i menadžeri.
Kao i svi Lean-Kaizen alati i ovaj je
nastao u praksi, a upravo praksa je
odredila da je optimalan broj pitanja
pet (što ne znači da se do korena
problema može doći i sa manje pita-
nja, ali nije preporučljivo više).
Postoji nekoliko verzija ove misterije
u delu naziva spomenika u Vašingtonu
koji se stvarno urušio, ali je istinita
primena alata „5 Zašto” na ovom slučaju
postala osnova za teorijsko objašnjenje
ovog Lean-Kaizen alata.