GM br. 94-95 | Page 12

ko­ji­ma to uspe­va, kao što mi je žao i
dr­ža­va u ko­ji­ma gra­đa­ni bi­ra­ju dik­ta­
to­re da ih vo­de. 

PI­I­I­I­I­IP: Po­treb­no je da
bu­dete ZA­MEN­LJI­VI...
uko­li­ko že­li­te da bu­de­te
od­go­vor­ni!
Ve­ru­jem da lju­di ima­ju po­tre­bu da
na­đu smi­sao u svom ži­vo­tu, da se­be
do­ži­ve kao je­din­stve­ne, a sa­mim tim
i ne­za­men­lji­ve. Shod­no to­me, rad­no

xxx

me­sto je po­priš­te unu­traš­njih su­ko­
ba. Po­treb­no je da ra­diš kao da si ne­
za­men­ljiv, ali da sve što ra­diš or­ga­ni­
zu­ješ ta­ko da ne­ko dru­gi mo­že u sva­
kom tre­nut­ku da na­sta­vi ta­mo gde si
stao... (na pu­tu do pr­vog psi­hi­ja­tra).
Da ne bi pra­vio pa­u­ze od­ma­ra­ju­ći se
na ka­u­ču, po­red ja­snih opi­sa po­slo­va
i pro­ce­du­ra po­treb­no je da po­sto­ji (I)
svest o za­jed­nič­kom in­te­re­su i du­go­
roč­noj do­bro­bi­ti or­ga­ni­za­ci­je.
Uko­li­ko or­ga­ni­za­ci­ju vo­di E, a po­
želj­n o je da vo­d i, on­d a ume­s to