Energetska efikasnost - specijalno izdanje GM Business & Lifestyle | Page 56

ko­ri­snik za­ku­plju­je ra­ču­nar­ske ka­pa­
ci­te­te opre­me (pro­ce­sor­sku sna­gu,
me­mo­rij­ske re­sur­se, ka­pa­ci­te­te za
skla­di­šte­nje po­da­tka i pre­no­sne ka­
pa­ci­te­te), pa sve do iz­najm­lji­va­nja ši­
ro­kog spek­tra pro­gra­ma za ko­je ni­je
du­žan da pla­ća li­cen­ce, već da pla­ća
po obi­mu i vre­me­nu ko­ri­šće­nja.
Po­red osta­lo­ga, mo­gu se iz­najm­
lji­va­ti pri­vat­ni vir­tu­al­ni ra­ču­na­ri ko­ji
se na­la­ze u ra­ču­nar­skom obla­ku za­
jed­no sa va­šim pro­gra­mi­ma i po­da­
ci­ma ko­ji­ma mo­že­te pri­stu­pa­ti pu­
tem in­ter­ne­ta sa bi­lo ko­je tač­ke u
sve­tu, bi­lo pre­ko ne­kog sto­nog ra­
ču­na­ra, tan­kog kli­jen­ta ili mo­bil­nog
te­le­fo­na, sa istim ko­mo­di­te­tom i br­
zi­nom ko­ju ste ima­li na svom ra­ču­
na­ru, si­gur­ni da će svi va­ši po­da­ci
bi­ti sa­ču­va­ni.
U ra­ču­nar­skom obla­ku, u pe­ri­o­
di­ma ka­da se ne ko­ri­ste in­ten­ziv­
no, mo­že se na­pra­vi­ti naj­moć­ni­ji
su­per­kom­pju­ter, ko­ji je u sta­nju da
za krat­ko vre­me iz­ra­ču­na ka­kva će
bi­ti vre­men­ska prog­no­za ili sli­čan
kom­plek­sni za­da­tak, za šta se ina­
če iz­dva­ja­ju ogrom­na sred­stva za tu
opre­mu.
I po­red svih pred­no­sti ko­je do­no­
si ra­ču­nar­ski oblak, po­sto­je od­re­
đe­ne bo­ja­zni ko­ri­sni­ka, a naj­va­žni­
ja i naj­če­šća je­ste si­gur­nost i taj­nost

po­da­ta­ka, što je ra­zu­mlji­vo ka­da kao
po­ten­ci­jal­nog ko­ri­sni­ka ima­te na
pri­mer ban­ku. Međutim, raz­vo­jem
teh­no­lo­gi­je Cloud Com­pu­tin­ga raz­
vi­ja­ne su i teh­no­lo­gi­je za­šti­te i mo­že
se s ve­li­kom si­gur­no­šću re­ći da ova
teh­no­lo­gi­ja pru­ža ako ne ve­ću, on­da
bar istu si­gur­nost kao i u po­sto­je­ćim
da­ta cen­tri­ma.
U Sr­bi­ji se go­di­šnje tro­ši oko 900
mi­li­o­na evra za in­for­ma­ci­o­ne teh­
no­lo­gi­je, od to­ga 72% je za opre­mu,
12% za soft­ver i oko 13% za uslu­ge.
Ia­ko se u Sr­bi­ji tro­ši sve­ga 11,2% za
IT u od­no­su na evrop­ski ni­vo, pri­
me­nom ove teh­no­lo­gi­je mo­gle bi se
na­pra­vi­ti ve­li­ke uš­te­de ko­je bi mo­gle
da se me­re sto­ti­na­ma mi­li­o­na evra
go­di­šnje.

Uš­te­da elek­trič­ne ener­gi­je
Uko­li­ko bi Sr­bi­ja pri­me­ni­la teh­
no­lo­gi­ju ra­ču­nar­skog obla­ka, nje­
na ukup­na uš­te­da elek­trič­ne ener­
gi­je iz­no­si­la bi 105 mi­li­o­na evra go­
di­šnje. Po­red to­ga, oslo­bo­di­li bi se
ener­get­ski ka­pa­ci­te­ti u iz­no­su od
327 MW, što je ekvi­va­lent­no kao da
je iz­gra­di­la jed­nu elek­tra­nu istog ka­
pa­ci­te­ta. To bi ukup­no na pe­to­go­di­
šnjem ni­vou do­ne­lo uš­te­du Sr­bi­ji od
pre­ko mi­li­jar­du evra. Ono što je bit­

XX
Internet ogledalo Business & Technologies Magazine :: Broj 105/106

no je­ste da bi ve­ći­na ovih pro­je­ka­ta
mo­gla da se ostva­ri sko­ro bez ika­
kvih tro­ško­va za dr­ža­vu kroz po­re­
ske olak­ši­ce, ak­ci­ze na teh­no­lo­gi­ju
ko­ja tro­ši ener­gi­ju, za­kon­sku za­bra­
nu ko­ri­šće­nja za­sta­re­lih teh­no­lo­gi­ja i
pro­mo­tiv­ne kam­pa­nje.